Parlament Mjanmara, u kojem dominiraju ljudi bliski vojsci, izabrao je generala Min Aung Hlainga za predsednika države, nakon izbora koje mnogi ocenjuju kao nefer i unapred režirane, dok zemlja nastavlja da tone u građanski rat, ekonomsku krizu i humanitarnu katastrofu.

Pet godina nakon vojnog puča iz 2021. godine, Min Aung Hlaing je formalno ispunio obećanje koje je tada dao – organizovao je izbore i preuzeo funkciju predsednika. Međutim, kako ocenjuju analitičari i mediji, uključujući BBC, reč je o civilnoj vlasti samo na papiru. Parlament koji se prvi put sastao nakon svrgavanja Aung San Su Ći gotovo u potpunosti čine njegovi politički i vojni saveznici.

Vojska ima zagarantovanu četvrtinu poslaničkih mesta, dok je njena politička partija osvojila većinu preostalih mandata na izborima koje kritičari smatraju daleko od slobodnih i poštenih. Zbog toga se ovaj proces više opisuje kao političko krunisanje nego kao demokratski izbori.

Iako je formalno napustio vojnu funkciju, Min Aung Hlaing je zadržao ključne poluge moći. Na čelo vojske postavio je bliskog saradnika i obezbedio kontrolu nad institucijama koje nadgledaju i civilni i vojni sektor, čime je faktički zadržao potpunu kontrolu nad državom.

Rat bez kraja

Vojni puč iz 2021. godine izazvao je masovne proteste širom zemlje, koje je vojska ugušila silom, čime je Mjanmar gurnut u dugotrajan i krvav građanski rat.

Tokom pet godina sukoba ubijene su hiljade ljudi, dok su milioni raseljeni. Ekonomija zemlje je u kolapsu, a vojska je izgubila kontrolu nad velikim delovima teritorije. Ipak, pokušava da zadrži dominaciju brutalnim metodama, pre svega vazdušnim napadima na područja pod kontrolom pobunjenika, koji često pogađaju i civilne ciljeve.

Posebno je odjeknuo događaj iz 2025. godine, kada je vojska bombardovala sopstveno stanovništvo nakon razornog zemljotresa, što je izazvalo dodatni šok i osudu.

Za mnoge građane, poput mladog aktiviste Kjava Vina, to znači život bez nade. On je tokom protesta uhapšen, mučen i zatvoren.

„Tukli su me metalnom šipkom, palili cigaretama i sekli nožem… Nisam ni znao šta žele da priznam“, ispričao je.

Danas, iako i dalje podržava otpor, planira da napusti zemlju jer ne vidi mogućnost promene iznutra.

Bez naznaka promene

Min Aung Hlaing u svojim javnim nastupima ne pokazuje spremnost da preispita svoje poteze. I dalje tvrdi da vojska štiti demokratiju i stabilnost, dok protivnike označava kao teroriste i strane plaćenike.

Analitičari upozoravaju da se sukob neće uskoro završiti. Prema rečima Su Mon iz organizacije ACLED, situacija će verovatno ostati nepromenjena, jer pobunjeničke snage i dalje kontrolišu veliki broj gradova i regiona.

To znači nastavak sukoba, dalja razaranja infrastrukture i sve teži život za civile.

Ni opoziciona vlada u egzilu ne odustaje. Ona izbore smatra potpuno nelegitimnim i najavljuje nastavak borbe protiv vojne vlasti, uz jasan stav da kompromis u ovom trenutku nije opcija.

Zemlja na ivici kolapsa

Posledice krize svakodnevno su sve vidljivije. Više od 16 miliona ljudi zavisi od humanitarne pomoći, dok su milioni raseljeni ili su napustili zemlju.

Inflacija i nestašica goriva dodatno pogoršavaju ionako tešku situaciju.

„Danas jedva uspevamo da zaradimo dovoljno za osnovne potrebe“, kaže Tin Oo, vozač iz Jangona.

Poverenje građana u vlast gotovo da ne postoji, a mnogi se osećaju prepuštenima sami sebi.

U takvim okolnostima retki su oni koji pozivaju na kompromis. Politički veteran Mja Aje smatra da je dijalog između vojske i opozicije jedini izlaz iz krize i upozorava da je zemlja već na ivici potpunog sloma.

Prema njegovom mišljenju, oslobađanje Aung San Su Ći moglo bi da otvori prostor za političko rešenje i smanjenje tenzija. Ipak, za sada nema konkretnih pomaka, dok retorika obe strane ostaje oštra.

Put ka miru postoji, ali je izuzetno uzak, i čini se da vojni vrh Mjanmara za sada ne pokazuje spremnost da njime krene.