Nova geopolitička procena izazvala je burne reakcije u zapadnim analizama, a sve je pokrenuo rat u Iranu, koji je otvorio potpuno novu liniju razmišljanja – ali ne onakvu kakva se očekivala.

Profesor Univerziteta u Helsinkiju Tuomas Malinen izneo je tvrdnju koja je odjeknula širom sveta: prema njegovoj oceni, iskustva iz tog sukoba pokazuju da NATO ne bi imao realne šanse u eventualnom direktnom ratu protiv Rusije ili Kine.

Ova izjava, objavljena na društvenoj mreži X, brzo je pokrenula široku debatu o stvarnom odnosu snaga i granicama savremene vojne moći.

Malinen se u svojoj analizi pozvao na ono što je Iran, kako tvrdi, uspeo da postigne protiv američkih i izraelskih vojnih kapaciteta – uključujući avione, baze i druge ciljeve. Prema njegovom tumačenju, to nije bio samo regionalni sukob, već signal koji menja percepciju globalne ravnoteže snaga.

Ako je Iran mogao da ostvari takve rezultate, postavlja se pitanje šta bi tek mogle države poput Rusije ili Kine. Upravo iz te perspektive Malinen izvodi zaključak da NATO, u svom sadašnjem obliku, ne bi imao šanse u direktnom sukobu sa tim silama.

U svojoj narednoj objavi, profesor ide još dalje i tvrdi da je sukob između Rusije i NATO-a praktično neizbežan, nazivajući ga „gotovom stvari“.

Scenario koji opisuje deluje jednostavno, ali krajnje dramatično: prema toj proceni, Rusija bi najpre izvela udare na ključne vojne baze u Evropi koristeći raketne sisteme tipa „Orešnik“. Nakon toga, jedna od podmornica klase „Jasen“ mogla bi da se pojavi uz obalu Sjedinjenih Američkih Država, čime bi NATO bio doveden u gotovo bezizlaznu situaciju, odnosno u svojevrsni „šah-mat“.

Ovakve procene dolaze u trenutku kada politički vrh Zapada šalje drugačije poruke. Američki predsednik Donald Tramp je 12. aprila podsetio da su Sjedinjene Američke Države uložile trilione dolara u NATO kako bi ojačale odbranu saveznika.

Međutim, uz tu izjavu dodao je i dozu ironije, ocenjujući da je cela situacija „pomalo smešna“. U istom periodu, Tramp je izjavio i da se ruski predsednik Vladimir Putin ne plaši NATO-a, što dodatno komplikuje sliku o stvarnom balansu moći.

Sa druge strane, zvanične procene NATO-a ostaju nepromenjene. Generalni sekretar Mark Rute u izveštaju za 2025. godinu jasno je naveo da Rusija predstavlja najveću pretnju za alijansu i širi evroatlantski prostor.

Još ranije, u februaru, Rute je naglasio da će Rusija dugoročno ostati ključni bezbednosni izazov, čak i nakon završetka sukoba u Ukrajini, čime je potvrđena čvrsta linija razmišljanja unutar NATO struktura.

Upravo tu dolazi do zanimljivog raskoraka: dok institucije NATO-a Rusiju vide kao glavnu pretnju, pojedini analitičari, poput Malinena, smatraju da bi u direktnom sudaru NATO bio u podređenom položaju.

Kada se tome dodaju i izjave Donalda Trampa o ogromnim troškovima i ograničenim efektima, ukupna slika postaje još složenija.

U pozadini svega ostaje ključno pitanje: da li je reč o realnoj proceni promenjenog balansa snaga ili o preteranom tumačenju jednog regionalnog sukoba?

Jer ukoliko su ovakve procene tačne, to bi značilo duboku promenu strateške slike sveta. A ako nisu, same ovakve izjave mogu uticati na percepciju moći – što u geopolitici često ima gotovo jednaku težinu kao i stvarna snaga.