Američki predsednik Donald Tramp želi da pregovara o okončanju rata sa Iranom, što dokazuje njegova najava od četvrtka o privremenom prekidu vatre između Izraela i Libana.

Iako su Vašington i Teheran i dalje daleko od dogovora, Trampova ponuda da ugosti izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i libanskog predsednika Džozefa Auna u Beloj kući je najnoviji primer kako su se američki prioriteti promenili samo u poslednjih nekoliko dana. Prošle nedelje, predsednik je izraelske napade na Hezbolah u Libanu nazvao "odvojenim okršajem" i insistirao na tome da to nije deo sporazuma o prekidu vatre sa Teheranom. Ali vršeći pritisak na Netanjahua da zaustavi kaznenu kampanju bombardovanja, Tramp je iz jednačine uklonio potencijalnu prepreku za dogovor sa Iranom, piše Politiko. 

Nakon što pregovori prošlog vikenda u Pakistanu nisu doneli napredak, Tramp, suočen sa rastućim potrošačkim cenama i padom rejtinga u anketama, možda je spremniji da prihvati barem neke od zahteva Teherana nego što to njegov javni stav sugeriše.

"Mislim da bi prihvatio više kompromisa jer žarko želi da se ovo završi", rekao je visoki zalivski zvaničnik upoznat sa mirovnim pregovorima, koji je želeo da ostane anoniman kako bi o njima govorio. Tramp je "ozbiljan u vezi sa pregovorima i veoma želi da se ovo okonča, ali Iranci za sada odbijaju da mu pruže ono što mu je potrebno kako bi sačuvao obraz i povukao se."

Uprkos izjavi potpredsednika Džej Di Vensa da je već izneo "konačnu ponudu" Amerike u Islamabadu, pregovori iza zatvorenih vrata su u toku.

Dva dana nakon što je rekao da je nastavak pregovora na visokom nivou pitanje dana, predsednik je u četvrtak pre polaska za Las Vegas rekao novinarima da bi nova runda pregovora uživo mogla da se održi već ovog vikenda.

"Iran želi da postigne dogovor i mi sa njima veoma lepo sarađujemo", rekao je on, ponavljajući svoju crvenu liniju da Iran ne sme imati nuklearno oružje i navodeći da su "spremni da danas urade stvari koje nisu bili spremni da urade pre dva meseca."

Čini se da je Tramp odbacio ideju o dogovoru koji bi mogao da uključi dvadesetogodišnji moratorijum na sposobnost Irana da obogaćuje uranijum, ali je samo eksplicitno isključio mogućnost da Teheran nabavi oružje. On u četvrtak nije izričito rekao da Iran nikada neće moći da obogaćuje uranijum.

"Imamo veoma snažnu izjavu da ga neće imati ni posle 20 godina, da neće imati nuklearno oružje", rekao je Tramp. "Ne postoji ograničenje od 20 godina."

Bela kuća nije konkretno odgovorila na pitanje da li bi predsednik mogao da prihvati dogovor koji bi Iranu omogućio obogaćivanje uranijuma u civilne svrhe u nekom trenutku u budućnosti. "Predsednik Tramp, potpredsednik Džej Di Vens i pregovarački tim jasno su postavili američke crvene linije", navela je u saopštenju portparolka Karolin Levit. "Očaj Iranaca za dogovorom samo će rasti sa veoma efikasnom pomorskom blokadom predsednika Trampa koja je sada na snazi, a koja šalje naftne tankere ka velikom, prelepom Američkom zalivu."

Međutim, prema rečima dve osobe koje su upoznate sa aktuelnim pregovorima i koje su govorile pod uslovom anonimnosti, moratorijum od 20 godina je zapravo predlog administracije, ključna tačka američkog plana od 14 tačaka. Iran je, kako te dve osobe tvrde, ponudio samo petogodišnji prekid. Tramp takođe zahteva da Iran pristane da se odrekne svojih zaliha delimično obogaćenog uranijuma, koji bi mogla da preuzme dogovorena treća zemlja, rekle su ove dve osobe. Iran do sada odbija da ga se odrekne.

Tramp je u četvrtak rekao novinarima da je Iran "pristao da nam vrati nuklearnu prašinu koja se nalazi duboko pod zemljom", što je tvrdnja koju Teheran tek treba da potvrdi.

Ove tačke sporenja jasno pokazuju da, uprkos tome što Tramp i Vens insistiraju da "drže sve karte" u pregovorima, Iran je demonstrirao sposobnost da podnese blokade i bombardovanja, dok i dalje drži globalna tržišta u šaci ograničavanjem pomorskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu.

Zbog ovog zastoja, brojni svetski lideri i analitičari su skeptični da se dogovor može brzo postići, posebno imajući u vidu da je pregovaranje o nuklearnom sporazumu iz 2015. godine — koji se često naziva engleskom skraćenicom JCPOA — između Irana, SAD i još pet zemalja, trajalo dve godine. A to je usledilo nakon mnogo ranijih godina diskusija, pregovora, sankcija i preliminarnog dogovora.

"Iran trenutno drži mnogo karata u svojim rukama", rekao je finski predsednik Aleks Stub tokom boravka u Vašingtonu ranije ove nedelje. "Bojim se da je to realnost."

Trampov ovonedeljni potez da uvede blokadu u Ormuskom moreuzu pokušaj je da se poništi glavni iranski adut i njeni lideri vrate za pregovarački sto. Iako blokada smanjuje ekonomski pojas spasavanja Irana — njegovu sposobnost izvoza nafte — ona istovremeno pogoršava krizu u snabdevanju koja je nastala zbog višenedeljnih iranskih ograničenja teretnog saobraćaja kroz ovaj ključni plovni put.

"Namera je da se Iranu stavi do znanja da imamo opcije, da ne mogu da odugovlače i dobiju bolji dogovor", rekao je Ajk Frejman, saradnik Huver instituta na Univerzitetu Stanford. "Ali nemamo toliko prednosti jer Iran takođe vidi da što je moreuz duže zatvoren, što dovodi do rasta cena nafte, to je za predsednika teže u političkom smislu."

Bela kuća je saopštila da vojska može da održava blokadu koliko god je potrebno. Međutim, analitičari smatraju da bi produžena blokada mogla da ima visoku cenu, ne samo zbog povećanja rizika od globalne recesije izazvane nestašicom nafte, već i zbog operacije koja uključuje oko 10.000 američkih mornara, marinaca i avijatičara, iscrpljujući vojne resurse i borbenu gotovost.

Direktor za budžet Bele kuće, Ras Vout, rekao je poslanicima u sredu da Trampova administracija još nije utvrdila ni „okvirnu“ procenu koliko joj je sredstava od Kongresa potrebno za sukob sa Iranom.

"Može li taktičko udvostručavanje napora na nekoliko nedelja, čak i ako povećava kratkoročnu štetu, doneti Beloj kući bolji dugoročni dogovor koji obuzdava Iran?", nastavio je Frejman. "Možda. Ali veliki razlog zašto Tramp želi da pronađe način da ovo okonča jeste taj što se kampanja bombardovanja Irana bliži kraju svojih mogućnosti. Svaka raketa dugog dometa koju sada ispalimo slabi naše odvraćanje u borbi sa Kinom."

Tramp, u želji da izbegne širi razdor sa Pekingom uoči planirane posete sledećeg meseca, dozvolio je da barem jedan kineski naftni tanker prođe kroz blokadu ove nedelje, prema podacima o pomorskom saobraćaju.

"Iran finansira svoju ekonomiju slanjem nafte u Kinu, pa ako predsednik želi da zadrži pritisak na Iran, moraće da osigura da ništa od te nafte ne napusti Zaliv", rekao je Džamil N. Džafer, bivši glavni savetnik i viši savetnik u Odboru za spoljne poslove američkog Senata. "Ako SAD to ne sprovedu, onda nema mnogo dodatnog pritiska na Iran bez ponovnog pokretanja bombardovanja ili ponovnog otvaranja moreuza uz pratnju brodova."

Širom sveta, zemlje se pripremaju za potencijalne posledice blokade. Šef Međunarodne agencije za energiju izjavio je u četvrtak za Asošiejted pres da Evropa ima na zalihama avionskog goriva "možda još nekih šest nedelja" pre nego što bi nestašica nafte izazvala masovna otkazivanja letova.

"Ovo je ekonomska igra kukavice, ali ona u kojoj su se Evropljani i Azijati našli u sredini", rekao je jedan evropski diplomata koji je dobio anonimnost jer nije bio ovlašćen da javno govori. "Ne vidim kako Islamska revolucionarna garda može da izgubi s obzirom na to da nemaju šta, ili imaju mnogo manje da izgube."

Azijski diplomata, takođe pod uslovom anonimnosti, rekao je da bi produžena blokada duža od mesec dana mogla da predstavlja "produženi šok" za globalnu ekonomiju. "Diverzifikacija izvoza preko naftovoda i ruta mimo Ormuskog moreuza delimično kompenzuju gubitke, ali nisam siguran koliko će ove zaobilazne mere trajati, jer Iran uvek može da ih onesposobi ukoliko na ovo sve više gleda kao na rat iscrpljivanja."

Ako Tramp na kraju okonča blokadu i prihvati dogovor koji ostavlja bilo kakvu mogućnost za buduće obogaćivanje uranijuma, to će podstaći pitanja o predsednikovoj strategiji.

"Ovaj rat je prouzrokovao veliku materijalnu štetu, gubitke života, da i ne govorimo o izolacionoj komori koju je stvorio za Sjedinjene Države", rekao je Kristofer Hil, petostruki američki ambasador koji je služio pod demokratskim i republikanskim predsednicima.

"S obzirom na to da se neki ključni aspekti pregovora vrte oko pitanja koja su dobro poznata i o kojima se mukotrpno raspravljalo i koja su rešavana pre više od deset godina u procesu JCPOA, teško je opravdati ili čak objasniti šta se dogodilo u proteklih mesec dana."