Takav scenario bi, prema procenama, mogao da posluži kao test spremnosti NATO-a da brani svoje članice Estoniju, Letoniju i Litvaniju u slučaju šireg sukoba.

Ove tvrdnje potiču sa specijalizovanog ratnog kanala „Volja“, koji okuplja analitičare iz Rusije, Ukrajine, Belorusije i baltičkog regiona.

Dodatnu zabrinutost izazvale su i izjave Dmitrija Medvedeva, bliskog saradnika Vladimira Putina i bivšeg predsednika Rusije, koji je govorio o mogućnosti „nuklearne apokalipse“ i ocenio da je sukob između Rusije i NATO-a „neizbežan“.

Prema navodima izvora, još od sredine marta postoje indicije iz ruskog Ministarstva odbrane da su planovi vezani za Baltik prešli u napredniju fazu razrade.

Kako se navodi, cilj Moskve ne bi bio direktan sukob sa NATO-om, već izazivanje političke i bezbednosne krize unutar saveza napadom na baltičke države, što bi moglo dovesti do njegovog slabljenja ili podele.

Rusko rukovodstvo, prema tim procenama, računa na to da evropske zemlje neće biti spremne da uđu u otvoreni rat sa nuklearnom silom, naročito bez jasne i direktne podrške Sjedinjenih Država.

Takođe se veruje da ključne evropske sile ne bi bile spremne da rizikuju veliki sukob zbog baltičkih država.

Mogući pravci napada i strategija

Analiza sugeriše da bi Rusija izbegavala operacije u blizini Poljske, koja raspolaže jednom od najsnažnijih vojski u Evropi. Kao potencijalna meta ističu se baltičke države, koje se u ovoj proceni vide kao ranjivije.

U slučaju Estonije, jedan od mogućih pravaca napada mogao bi da ide preko Tartua, umesto očekivanog pravca Narva, sa ciljem brzog napredovanja ka Talinu, blokiranja NATO kapaciteta i prekida linija snabdevanja.

Istovremeno, takav pristup bi mogao da smanji verovatnoću direktnog uključivanja Finske i Švedske u sukob.

Napadi bi mogli biti predstavljeni kao „specijalna operacija“ u cilju zaštite ruskog stanovništva, dok bi akcije prema pojedinim državama bile opravdavane kao odgovor na navodne provokacije ili bezbednosne incidente.

Na taj način bi se izbeglo formalno proglašenje rata i ostavio prostor za političke pregovore.

Pripreme na terenu

U okviru priprema pominje se formiranje novih jedinica, jačanje oklopnih i artiljerijskih kapaciteta, kao i unapređenje raketnih sistema. Takođe, značajan deo infrastrukture u pograničnim oblastima, uključujući puteve u regionima poput Pskova, Novgoroda i Smolenska, modernizovan je ili unapređen.

Velika pažnja posvećena je i železničkim čvorištima, kao i alternativnim pravcima koji omogućavaju brže kretanje vojne tehnike, uključujući pravce ka Belorusiji.

Uloga Belorusije

Prema procenama, Belorusija bi imala važnu logističku ulogu, omogućavajući raspoređivanje opreme i brzo premeštanje snaga. To bi uključivalo i potencijalno korišćenje raketnih sistema poput Iskandera, koji bi mogli da pokriju značajan deo teritorije baltičkih država.

Oprez i neizvesnost

Ipak, analitičari naglašavaju da ovakve pripreme ne znače nužno i neposredan napad. Navodi se da ruski Generalštab još uvek nema potpuno razrađen operativni plan, jer je proces formiranja snaga u toku.

U međuvremenu, baltičke države pojačavaju mere bezbednosti i odbrane, iako zvanično procenjuju da neposredna opasnost od napada nije visoka.