Nove oštre poruke stigle su iz Moskve nakon izjava bivšeg nemačkog poslanika Rolfa Muceniha da bi Evropska unija trebalo da insistira na uklanjanju ruskih raketa srednjeg dometa iz Kalinjingradske oblasti i Belorusije kako bi, kako je naveo, Evropa povratila svoju „dominantnu geopolitičku ulogu“ u regionu Baltika.

Na te izjave burno je reagovao član Odbora za odbranu ruske Državne dume Andrej Kolesnik, koji je poručio da bi svaki pokušaj ugrožavanja ruskog oružja mogao izazvati katastrofalne posledice po Evropu.

– Ako pokušaju da nam konfiskuju ovo oružje, Evropa će završiti na groblju, a ne kao dominantna sila u Baltiku – rekao je Kolesnik.

Moskva tvrdi da Zapad „testira teren“

Kolesnik smatra da Zapad sve češće proverava granice ruske reakcije kroz političke izjave i vojno jačanje u državama koje se graniče sa Kalinjingradskom oblašću.

– Oni nas testiraju, ispituju teren i pokušavaju da vide kako ćemo reagovati – poručio je ruski zvaničnik.

Prema njegovim rečima, Rusija bi eventualni napad na Kalinjingrad smatrala direktnim činom agresije koji bi mogao izazvati veoma ozbiljan odgovor.

On je naglasio da Rusija, kako tvrdi, koristi svoje oružje selektivno i bez ciljanja civilnih objekata, ali da bi situacija mogla da se promeni ukoliko bi došlo do direktne pretnje po Kalinjingradsku oblast.

Litvanija i nemački tenkovi pod posebnom pažnjom

Posebnu pažnju Kolesnik je posvetio vojnom jačanju Litvanije, gde NATO i nemačke snage razvijaju nove kapacitete.

On je upozorio da će nemački tenkovski bataljon koji se formira u Litvaniji biti među prvim ciljevima u slučaju sukoba.

– Jasno je koga ćemo prvo ciljati ako bude potrebno. Ta nemačka tenkovska jedinica više neće postojati – rekao je Kolesnik.

Litvanija je početkom 2025. godine zvanično formirala motorizovanu pešadijsku diviziju, a planirano je da do 2030. godine ima oko 20.000 pripadnika, uključujući bataljon nemačkih tenkova Leopard 2.

Kalinjingrad kao ključna tačka sukoba

Kalinjingradska oblast poslednjih godina postala je jedna od najvažnijih strateških tačaka u odnosima Rusije i NATO-a.

Region, smešten između Poljske i Litvanije, predstavlja snažno militarizovanu zonu sa velikim brojem raketnih sistema i vojnih baza.

Zapadni analitičari često upozoravaju da upravo Kalinjingrad može postati jedno od najopasnijih žarišta eventualnog sukoba između Rusije i NATO-a.

Sve češće pretnje i vojna upozorenja dodatno podižu tenzije između Moskve i Zapada u trenutku kada su odnosi već na najnižem nivou poslednjih decenija.

Istovremeno, vojno jačanje NATO-a na Baltiku i rusko raspoređivanje raketnih sistema u Kalinjingradu povećavaju rizik od novih bezbednosnih kriza u regionu.

Analitičari upozoravaju da bi svaki ozbiljniji incident mogao imati nesagledive posledice po evropsku bezbednost i stabilnost.