Kada je Fridrih Merc 6. maja 2025. godine preuzeo funkciju kancelara Nemačke, mnogi su verovali da će zemlja dobiti lidera koji može da vrati stabilnost najvećoj evropskoj ekonomiji posle turbulentne ere Olafa Šolca.

Merc je na vlast došao sa imidžom odlučnog konzervativca, čoveka koji obećava ekonomski zaokret, strožu migracionu politiku i snažniju ulogu Nemačke u Evropi i NATO-u.

Godinu dana kasnije, bilans njegove vlasti mnogo je složeniji.

Dok vlada tvrdi da je pokrenula reforme i ojačala međunarodni položaj Nemačke, kritičari upozoravaju na pad popularnosti, spor ekonomski oporavak i rast nezadovoljstva građana.

Ekonomski rezultati: Blagi oporavak, ali bez velikog preokreta

Jedno od glavnih Mercovih obećanja bilo je izvlačenje Nemačke iz ekonomske stagnacije.

Nemačka ekonomija je tokom 2024. i početkom 2025. bila pod snažnim pritiskom zbog energetske krize, slabljenja industrijske proizvodnje i visokih troškova poslovanja.

Mercova vlada pokušala je da rastereti privredu:

  • smanjenjem pojedinih poreza za kompanije,
  • ubrzanjem infrastrukturnih ulaganja,
  • povećanjem izdvajanja za odbrambenu industriju,
  • i podsticajima za tehnološki sektor.

Ipak, rezultati su za sada ograničeni.

Prema procenama nemačkih ekonomskih instituta, rast BDP-a u 2025. godini kretao se oko jedan odsto, što je bolje od prethodne stagnacije, ali znatno manje od očekivanja Mercove vlade.

Industrijski sektor i dalje trpi posledice skupih energenata, dok automobilska industrija gubi deo tržišta u odnosu na kineske proizvođače.

Migracije: Najviše obećavao, najmanje ispunio

Migraciona politika bila je jedna od ključnih tema Mercove kampanje.

Obećavao je oštrije kontrole granica, smanjenje ilegalnih migracija i restriktivniji pristup azilu.

Njegova vlada jeste pooštrila pojedine procedure i ubrzala deportacije odbijenih tražilaca azila, ali broj migranata nije značajno smanjen.

To je izazvalo veliko nezadovoljstvo među konzervativnim biračima CDU-a, dok je Alternativa za Nemačku (AfD) nastavila da jača u anketama.

Merc je zbog toga često bio na udaru kritika da nije uspeo da sprovede ono što je najavljivao tokom kampanje.

Ukrajina i vojna politika: Najveći zaokret Berlina

Jedan od najznačajnijih poteza Mercove vlade bio je nastavak i proširenje vojne pomoći Ukrajini.

Za razliku od Olafa Šolca, Merc je zauzeo mnogo tvrđi stav prema Moskvi.

Berlin je tokom njegove prve godine mandata:

  • povećao vojnu pomoć Ukrajini,
  • otvorio vrata za isporuke sofisticiranijeg naoružanja,
  • povećao vojni budžet,
  • i najavio stvaranje „najveće konvencionalne vojske u EU“.

Merc je više puta ponavljao da Evropa mora da smanji zavisnost od SAD i jača sopstvene odbrambene kapacitete.

Njegov govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji početkom 2026. ocenjen je kao jedna od najvažnijih spoljnopolitičkih poruka Berlina poslednjih godina.

Odnosi sa EU: Tvrd kurs, ali bez velikih rezultata

Merc je pokušao da se predstavi kao lider nove evropske politike.

Govorio je o potrebi reforme EU, većoj samostalnosti Evrope i novoj strategiji prema Zapadnom Balkanu.

Ipak, konkretni rezultati su skromni.

Nemačka i dalje ima ozbiljne nesuglasice sa pojedinim članicama EU oko migracija, budžetske politike i odnosa prema Kini.

Merc je takođe jasno poručio da brzo članstvo Ukrajine u EU nije realno i da pristupanje 2027. godine „nije moguće“.

Najveći problem: Pad popularnosti

Najveći udar za Merca tokom prve godine mandata došao je iz samog nemačkog javnog mnjenja.

Prema istraživanju ARD-Deutschlandtrend iz aprila 2026. godine:

  • čak 84 odsto građana bilo je nezadovoljno radom vlade,
  • podrška Mercu pala je na svega 21 odsto,
  • što je njegov najniži rejting od dolaska na vlast.

Građani posebno zameraju:

  • sporost reformi,
  • rast troškova života,
  • visoke cene energije,
  • i utisak političke stagnacije.

Merc je još tokom novogodišnjeg obraćanja priznao da rezultati njegove vlade „nisu dovoljni“ i da građani imaju pravo na nezadovoljstvo.

Uspeh ili razočaranje?

Prva godina Fridriha Merca pokazala je da je Nemačku danas mnogo teže voditi nego pre deset ili dvadeset godina.

Njegova vlada uspela je da stabilizuje deo ekonomskih pokazatelja, pojača vojni uticaj Berlina i vrati Nemačku u centar evropskih bezbednosnih pitanja.

Ali istovremeno nije uspela da brzo popravi životni standard građana niti da ispuni velika očekivanja koja su pratila Mercov dolazak na vlast.

U zemlji raste osećaj nesigurnosti, a politička scena postaje sve polarizovanija.

Zbog toga će druga godina Mercovog mandata verovatno biti mnogo teža od prve.