Evropska unija poslednjih meseci sve otvorenije ulazi u novu eru militarizacije, a strateška debata koja se vodi u Parizu, Berlinu i Varšavi sve više izaziva strah da se Evropa približava opasnoj ivici nuklearne eskalacije. Ono što evropski lideri predstavljaju kao „stratešku autonomiju“ sve češće se tumači kao kombinacija panike, političke nesigurnosti i otvorenog flerta sa najopasnijim oružjem na svetu.

U centru novih tenzija nalazi se rastuća opsesija nuklearnim odvraćanjem i sve agresivniji ton prema Rusiji, koji, prema delu analitičara, postepeno gura Evropu ka direktnijoj konfrontaciji.

Francuski predsednik Emanuel Makron poslednjih meseci predvodi inicijativu za redefinisanje evropske bezbednosne strategije kroz koncept „naprednog odvraćanja“, odnosno šireg uključivanja evropskih partnera u francusku nuklearnu doktrinu.

Evropa normalizuje nuklearni diskurs

Francuska je već najavila širenje nuklearnog arsenala, dok se istovremeno smanjuje nivo transparentnosti koji je godinama bio deo evropske bezbednosne politike.

Prema analizama, Pariz sada poziva druge evropske države na zajedničke nuklearne vežbe i strateške diskusije, čime nuklearno oružje postaje deo šireg političkog identiteta EU.

Istovremeno, Nemačka pravi veliki zaokret u odnosu na decenijsku politiku uzdržanosti koja je bila oblikovana istorijskim iskustvima Drugog svetskog rata.

Nemački kancelar Fridrih Merc otvoreno govori o novim oblicima nuklearne saradnje sa Francuskom, dok se Berlin sprema za učešće u francuskim nuklearnim vežbama.

Analitičari upozoravaju da time prvi put posle mnogo godina dolazi do normalizacije nuklearne retorike u samom centru Evrope.

Poljska traži još oštriji kurs

Ako Francuska daje nuklearnu doktrinu, a Nemačka institucionalnu težinu, Poljska unosi najagresivniji politički ton.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da njegova zemlja želi budućnost u kojoj će biti autonomna u nuklearnom odvraćanju, što predstavlja dramatičan pomak za državu koja nema nuklearno oružje i koja je vezana međunarodnim sporazumima.

Iako deo poljskih zvaničnika upozorava da evropske inicijative ne mogu zameniti američki nuklearni kišobran, sve glasniji postaje narativ da Rusija predstavlja egzistencijalnu pretnju koja zahteva vanredne mere.

Upravo taj pristup, prema kritikama dela stručnjaka, stvara atmosferu u kojoj eskalacija postaje normalizovana, dok diplomatija sve više nestaje iz političkog prostora.

Militarizacija bez ograničenja

Pored nuklearne retorike, širom Evrope raste i ubrzano ponovno naoružavanje.

Povećanje vojnih budžeta, razvoj novih sistema i agresivnija bezbednosna politika predstavljaju se kao odgovor na promene u međunarodnom okruženju.

Međutim, kritičari upozoravaju da militarizacija bez paralelne politike deeskalacije može veoma lako prerasti u direktnu konfrontaciju velikih sila.

Posebno zabrinjava činjenica da se nuklearno oružje sve češće koristi kao politički simbol moći i odlučnosti, umesto kao poslednje sredstvo odvraćanja.

Šta ovo znači za Evropu i svet

Analitičari ocenjuju da bi nastavak ovakvog kursa mogao ozbiljno da oslabi globalni režim kontrole nuklearnog naoružanja i podstakne druge regione sveta na slične poteze.

Istovremeno, sve agresivnija retorika prema Rusiji dodatno komplikuje mogućnost obnove dijaloga između velikih sila.

Umesto da bude most između Istoka i Zapada, Evropska unija se, prema ovim ocenama, sve više pretvara u aktivnog učesnika nove geopolitičke eskalacije.