Rat u Iranu doveo je do još jednog sukoba između SAD i njihovih NATO saveznika.

Predsedavajući Vojnog komiteta NATO-a, italijanski admiral Đuzepe Kavo Dragone, govorio je o mogućem smanjenju američkog prisustva u Alijansi, obnovi poverenja među saveznicima, ruskoj pretnji i korišćenju ukrajinskog vojnog iskustva unutar NATO-a.

Sa povratkom Donalda Trampa na vlast, odnosi između SAD i evropskih saveznika ozbiljno su se pogoršali. Novi američki predsednik optužio je Evropu da premalo ulaže u sopstvenu odbranu i da se previše oslanja na američki bezbednosni kišobran.

Pod pritiskom Vašingtona, članice NATO-a su na samitu u Hagu pristale da izdvajanja za odbranu povećaju na pet odsto BDP-a.

Međutim, rat u Iranu otvorio je novi spor, jer Tramp smatra da evropski saveznici nisu pružili dovoljnu podršku SAD tokom operacije protiv Teherana. U Vašingtonu se već razmatraju mere protiv „loših saveznika“, a budućnost NATO-a ponovo je tema rasprava.

Đuzepe Kavo Dragone

Ipak, admiral Dragone poručuje da ne očekuje veliko povlačenje SAD iz NATO-a, prenosi RBC-Ukrajina. 

Koliko je održiv NATO predvođen Evropom u slučaju velikog strateškog zaokreta SAD? Šta Evropa hitno mora da uradi kako bi sama održala kredibilno odvraćanje?

• Pre svega, ne mislim da će doći do velikog povlačenja SAD iz NATO-a. Evropa mora da se uspravi, a to već počinjemo da radimo zahvaljujući velikim ulaganjima dogovorenim u Hagu prošle godine. Potrebno je jačanje protivvazdušne odbrane, ISR sistema, elektronskog ratovanja, integracije veštačke inteligencije i dronova. Takođe će biti potrebno masovno obučavanje vojnika.

SAD dele saveznike na ‘dobre’ i ‘loše’. Da li bi to moglo da dovede do premeštanja američkih trupa u Evropi?

• To se pominje, ali treba gledati činjenice na terenu. Velikih pomeranja neće biti. Moguće je određeno smanjenje prisustva, ali treba videti šta to konkretno znači. Ako se deo saveznika prebaci ka Indo-Pacifiku, ostali saveznici mogu da popune praznine i zaštite tradicionalnu zonu odgovornosti NATO-a.

Da li je cilj od pet odsto BDP-a dovoljan za odvraćanje ruske pretnje?

• Potreban nam je taj nivo ulaganja jer smo nakon Hladnog rata trošili veoma malo. Moramo modernizovati konvencionalne kapacitete, ali i ulagati u inovacije, jer NATO ima veliku tehnološku prednost u odnosu na Rusiju. Mi se oslanjamo na kvalitet i kvantitet, dok je Rusija fokusirana uglavnom na kvantitet.

Da li sve članice NATO-a imaju tu tehnološku prednost nad Rusijom?

• Veća ulaganja i multinacionalni projekti pomoći će da se razlike među saveznicima smanje. Ova mapa puta pomoći će da se postojeći jaz izbalansira.

Kako rusko vojno jačanje utiče na dugoročnu strategiju NATO-a?

• Vidimo nastavak jačanja ruske ratne mašine. Pretnja za NATO su Rusija i terorističke grupe. Na tome radimo kako bismo ostali korak ispred.

Da li je Rusija glavna pretnja?

• Rusija je broj jedan, naravno. To su nedavno i sami potvrdili. Tu nema sumnje.

Da li postoji neposredna pretnja od Rusije prema evropskim državama?

• Hibridne i nekonvencionalne pretnje već postoje i nastaviće se. Možemo očekivati da će Rusija želeti da povrati ono što je imala pre raspada SSSR-a.

Mislite li na baltičke države?

• Nisu samo one u pitanju. Mi smo fokusirani na odvraćanje i odbranu u svim pravcima.

Kako obnoviti poverenje evropskih saveznika u NATO nakon svega što dolazi iz Vašingtona?

• Ako gledamo činjenice, a ne izjave, savez je i dalje snažan. Evropski saveznici pojačavaju ulaganja, jačaju vojnu industriju i rade zajedničke projekte. To su konkretne poruke koje pokazuju da saveznici mogu da veruju jedni drugima.

Postoji li razlika između onoga što se govori javno i onoga što se dešava na terenu?

• Pogledajte Ukrajinu. Svih 32 članica NATO-a podržavaju Ukrajinu. Niko nije izašao iz te igre.

Koje su glavne vojne lekcije rata u Iranu?

• Najveća razlika u odnosu na rat u Ukrajini jeste upotreba avijacije. U sukobu sa Iranom vidimo koliko je važna potpuna kontrola vazdušnog prostora. Dronovi su ogroman izazov i moramo pronaći jeftine načine za njihovo obaranje.

Da li je vreme velikih i skupih sistema poput nosača aviona prošlo?

• Ne. Veliki sistemi su i dalje korisni. Pitanje je kako ih koristite, koliko su zaštićeni i koliko daleko od opasnosti ih raspoređujete.

Ko trenutno pobeđuje u ratu sa Iranom?

• Teško je sada reći. Videli smo masivne udare i veliku otpornost druge strane. Mislim da će pregovori na kraju prevladati.

Koliko NATO koristi ukrajinsko ratno iskustvo?

• U velikoj meri. Ukrajinci često igraju ulogu ‘crvenog tima’ tokom NATO vežbi protiv dronova. Bili su veoma dobri kao ‘neprijatelj’, a to značajno pomaže NATO-u da unapredi odbranu od dronova.

Da li je Ukrajina postala bezbednosni partner, a ne samo korisnik pomoći?

• Ukrajina je ogroman doprinosilac bezbednosti. Kroz zajedničke centre dobijamo ogromnu količinu iskustava i lekcija iz rata. Ukrajina je sada pružalac bezbednosti.

Kako ocenjujete trenutnu situaciju na frontu?

• Slažem se da postoji zastoj. Ali Rusija trpi ogromne gubitke, oko 35.000 ljudi mesečno. Tokom celog rata u Avganistanu izgubili su 20.000 ljudi za deset godina.

Da li je iscrpljivanje Rusije i njene ekonomije prava strategija?

• Da. Ako se situacija u Ormuskom moreuzu smiri, treba se vratiti sankcijama i ekonomskom pritisku.