Administracija američkog predsednika Donalda Trampa saopštila je da je iz Venecuele uklonjeno 13,5 kilograma visoko obogaćenog uranijuma, koji je potom prebačen u Sjedinjene Američke Države u okviru velike međunarodne operacije pod nadzorom nuklearnih stručnjaka i bezbednosnih službi.

Američko Ministarstvo energetike celu akciju predstavilo je kao veliki bezbednosni uspeh i dokaz „odlučnog vođstva predsednika Donalda Trampa“. Uranijum se nalazio u istraživačkom reaktoru u Venecueli, a nakon uklanjanja transportovan je u objekat Ministarstva energetike SAD u Južnoj Karolini.

Vest je preneo britanski Gardijan, pozivajući se na američke zvaničnike i podatke Nacionalne administracije za nuklearnu bezbednost.

U Vašingtonu tvrde da je cilj operacije bio sprečavanje potencijalne zloupotrebe nuklearnog materijala i smanjenje globalnog rizika od širenja visoko obogaćenog uranijuma.

Operacija pod strogim nadzorom

Prema informacijama američke Nacionalne administracije za nuklearnu bezbednost, akcija je sprovedena uz saradnju Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Venecuele, dok je ceo proces nadgledala Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).

Kako je navedeno, transport materijala odvijao se kopnom i morem i zahtevao je složenu logistiku, pojačane mere obezbeđenja i strogu međunarodnu kontrolu.

Američko Ministarstvo energetike opisalo je uklanjanje uranijuma kao „pobedu za svet“, uz poruku da smanjenje količine visoko obogaćenog uranijuma van direktne kontrole velikih sila umanjuje mogućnost da takav materijal dospe u ruke terorističkih organizacija ili neovlašćenih grupa.

Iako je količina od 13,5 kilograma relativno mala u poređenju sa velikim državnim nuklearnim zalihama, stručnjaci upozoravaju da visoko obogaćeni uranijum predstavlja jedan od najosetljivijih nuklearnih materijala na svetu.

Tramp ovo vidi kao političku pobedu

Pored bezbednosnog aspekta, operacija ima i veliki politički značaj za Vašington. Američka administracija navodi da je saradnja sa Karakasom pokazatelj poboljšanja odnosa između dve zemlje posle godina teških sankcija, političkih sukoba i gotovo potpunog prekida poverenja.

Vašington sada ovu akciju predstavlja kao dokaz da Trampova administracija može da postigne dogovor čak i sa državama sa kojima su odnosi dugo bili na ivici pucanja.

Američki zvaničnici ranije su više puta govorili da žele da uklone zalihe visoko obogaćenog uranijuma iz različitih država širom sveta, a Venecuela se sada predstavlja kao jedan od najvažnijih uspeha te strategije.

U tekstovima američkih medija povlači se paralela sa Iranom, gde slični pokušaji ograničavanja nuklearnog programa nisu dali rezultate kakve je Vašington očekivao.

Zbog toga se operacija u Venecueli ne posmatra samo kao tehničko prebacivanje nuklearnog materijala, već i kao snažna geopolitička poruka administracije Donalda Trampa.

Analitičari ocenjuju da će ovaj potez dodatno pojačati debate o američkom uticaju u Latinskoj Americi, ali i otvoriti pitanja koliko su manje države zaista slobodne da samostalno raspolažu strateškim resursima kada se u priču uključe najveće svetske sile.

Prema navodima Gardijana, američkog Ministarstva energetike i Međunarodne agencije za atomsku energiju, operacija je završena bez incidenata i pod najstrožim bezbednosnim merama.