Susret Donalda Trampa i Si Đinpinga okupirao je pažnju celog sveta, ali ono što se dešavalo iza zatvorenih vrata u Pekingu prava je geopolitička drama. Iako je američki predsednik stigao na Istok sa namerom da demonstrira američku moć, kineski lider je izašao sa sastanka držeći konce u svojim rukama.

Ucenjen zbog Irana i nafte

Trampova glavna misija bila je da natera Peking da pritisne Iran i deblokira Ormuski moreuz, žilu kucavicu kroz koju prolazi čak 21 odsto svetske nafte, a koji je blokiran nakon američko-izraelskih napada na Iran krajem februara 2026. godine. Međutim, Si Đinping je taj koji zapravo drži sve karte: Kina kupuje oko 90% iranske nafte pod sankcijama i predstavlja jedinu pravu polugu uticaja na Teheran.

Umesto da oštro pregovara, Tramp se našao u poziciji da mu je preko potrebna Sijeva pomoć kako bi spasio globalno tržište i američku ekonomiju od vrtoglavog rasta cena.

Tajvanski ultimatum i "ćutanje" Amerike

Da bi uopšte mrdnuo prstom oko Irana, Peking ima svoju cenu, a njeno ime je - Tajvan. Kineski predsednik je jasno i glasno upozorio Trampa da je Tajvan "najvažnije pitanje u odnosima Kine i SAD", oštro zapretivši da će, ako se Vašington bude mešao, dve zemlje ući u konflikt i odvesti svet u "veoma opasnu situaciju".

Koliko je Tramp bio sateran u ćošak najbolje pokazuje neverovatna razlika u zvaničnim saopštenjima nakon sastanka. Dok je kineska vlada na sva zvona isticala oštra upozorenja oko Tajvana, Bela kuća u svom saopštenju Tajvan nije ni pomenula.

Tramp

Amerikanci su se fokusirali isključivo na slobodan protok nafte i smanjenje fentanila, izbegavajući konfrontaciju o najosetljivijoj temi. U Tajpeju vlada strah jer zvaničnici slute da bi Tramp, jureći diplomatsku pobedu oko Irana, mogao tajno da "proda" američku zaštitu Tajvana.

Kina drži američko oružje u šaci

Od poslednjeg susreta Trampa i Sija, odnos snaga se dramatično promenio. Kina danas dominira tržištem retkih zemljanih metala i magneta.

U jeku ratova na Bliskom istoku i u Ukrajini, obnavljanje američkih zaliha raketa, pametnih bombi i napredne elektronike gotovo u potpunosti zavisi od materijala koje kontroliše Kina. Si je svoje najjače oružje već demonstrirao prošle godine kada je zapretio obustavom izvoza ovih metala, nateravši Trampa da popusti i povuče se. Kina je svesna da ne mora da srlja u rat, već igra na kartu smirene kontrole dok Amerika troši svoje resurse.

Tukididova zamka

Da bi pokazao ko je "gazda" u geopolitičkoj areni, Si Đinping je tokom razgovora otvorio duboko filozofsko pitanje: mogu li SAD i Kina da izbegnu "Tukididovu zamku" - istorijski fenomen u kojem sila u usponu ratuje sa vladajućom silom. Sudeći po dešavanjima u Pekingu, Si ne želi direktan rat, već dugoročnu stabilnost koja kupuje vreme Kini da postane potpuno tehnološki i ekonomski nezavisna.

Tramp je možda u Peking stigao sa pompeznom svitom milijardera i visokim očekivanjima, ali je morao da se suoči sa surovom istinom: u ovoj partiji šaha, Si Đinping igra belim figurama.