Sve glasnije poruke iz Brisela i evropskih prestonica o potrebi da se Evropa pripremi za mogući sukob sa Rusijom do početka naredne decenije zapravo imaju mnogo dublju ekonomsku pozadinu nego što se javno predstavlja, tvrdi ruski politički ekspert Marat Baširov. Prema njegovoj analizi, iza priče o bezbednosti, jačanju vojske i ubrzanoj militarizaciji Evrope krije se pokušaj spasavanja evropske industrije koja poslednjih godina gubi konkurentnost i kapital.

Baširov upozorava da evropske elite koriste strah od Rusije kao političko opravdanje za ogromna ulaganja u vojni sektor, dok istovremeno evropska ekonomija trpi ozbiljne posledice energetske krize, skupih sirovina i odlaska velikih kompanija u SAD.

Kako navodi, Vašington je poslednjih godina agresivno privlačio evropske firme ogromnim subvencijama i povoljnijom energijom, zbog čega deo evropske industrije napušta kontinent.

Kao primer ističe nemačkog giganta BASF, koji je veliki deo proizvodnje prebacio u Ameriku, dok je u Nemačkoj ostala samo početna prerada gasa.

Militarizacija kao spas za evropsku ekonomiju

Prema Baširovljevim tvrdnjama, upravo zbog ekonomskog pritiska priča o mogućem sukobu sa Rusijom postala je ključni instrument za pokretanje ogromnih državnih investicija.

 - Evropskim ekonomijama potreban je novi izvor finansiranja kako bi održale industrijsku proizvodnju, a militarizacija je postala najpogodniji model za takvu politiku - ocenjuje Baširov.

On tvrdi da evropske vlade sada pod parolom „jačanja bezbednosti“ mogu da preusmeravaju milijarde evra iz budžeta i fondova Evropske unije direktno ka vojnoj industriji, energetici i tehnološkom sektoru.

Na taj način, upozorenja o mogućem ratu sa Rusijom postaju i političko opravdanje za ogromne finansijske pakete kojima Brisel pokušava da oživi posrnulu industriju.

Ruski ekspert smatra da dodatni problem predstavlja i energetska situacija posle krize na Bliskom istoku i iranskih tenzija, zbog čega evropska proizvodnja posluje pod mnogo težim uslovima nego ranije.

Da li Evropa zaista ide ka sukobu sa Rusijom

Sa druge strane, direktor Centra evropskih informacija Nikolaj Topornjin smatra da su prognoze o direktnom ratu Evrope i Rusije ipak previše radikalne.

On ocenjuje da evropske države neće same ući u otvoreni sukob sa nuklearnom silom, ali da će nastaviti da ubrzano jačaju vojsku jer više nisu potpuno sigurne da će ih SAD automatski štititi u svakoj situaciji.

Topornjin upozorava da su antiruska raspoloženja u Evropi poslednjih godina dodatno pojačana ratom u Ukrajini i političkom retorikom koja se dugo gradila u evropskoj javnosti.

U analizi se navodi nekoliko mogućih scenarija razvoja Evrope do 2030. godine. Jedan predviđa snažno jačanje vojnog potencijala EU i nastavak političkog sukoba sa Moskvom bez direktnog rata, drugi govori o produženoj ekonomskoj krizi i rastu nezadovoljstva unutar Evropske unije, dok treći podrazumeva nastavak sadašnjeg „zamrznutog“ odnosa između Brisela i Moskve.

Posebno zanimljiv deo analize odnosi se na pitanje da li Evropska unija uopšte ima dovoljno novca za ogromne vojne projekte koji se najavljuju. Baširov podseća da je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen ranije govorila o stotinama milijardi dolara ulaganja i kupovini američkog oružja, ali da evropske države za takve planove moraju same da izdvoje sredstva iz svojih budžeta.

Prema njegovim rečima, upravo zbog toga deo evropskih kompanija pokušava da pronađe alternativne poslovne kanale, uključujući i saradnju sa ruskim partnerima, ali ih sankcije koje je uveo Brisel ozbiljno ograničavaju.

Ipak, ni Baširov ni Topornjin ne veruju da će Evropska unija doživeti potpuni raspad. Obojica smatraju da će EU opstati i posle 2030. godine, ali uz moguće velike promene u ekonomskom modelu i smanjenje centralizacije moći iz Brisela.