Nove izjave iz Litvanije dodatno su podigle tenzije između NATO-a i Rusije nakon što je šef litvanske diplomatije Kestutis Budris pozvao Alijansu da bude spremna za mogući sukob oko Kalinjingrada, strateški izuzetno važne ruske eksklave na Baltičkom moru.

– Moramo da pokažemo Rusima da možemo da prodremo u malu tvrđavu koju su izgradili u Kalinjingradu. NATO ima neophodna sredstva za uništavanje ruskih baza u enklavi – rekao je Budris u intervjuu za švajcarske medije, prenosi Sputnjik.

Njegove izjave izazvale su veliku pažnju jer se Kalinjingrad smatra jednim od najmilitarizovanijih regiona Evrope i ključnom tačkom ruskog vojnog prisustva u Baltičkom regionu.

Kalinjingradska oblast nalazi se između Poljske i Litvanije i teritorijalno je odvojena od ostatka Rusije. Uprkos tome, Moskva je tokom poslednjih godina pretvorila ovu eksklavu u snažno vojno uporište sa raketnim sistemima, protivvazdušnom odbranom, mornaričkim snagama i mogućim kapacitetima za raspoređivanje nuklearnog oružja.

Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je upozoravao da bi bilo kakva blokada Kalinjingrada ili pokušaj ugrožavanja regiona doveo do „neviđene eskalacije“.

– Sve pretnje regionu biće uništene konvencionalnim i nuklearnim oružjem – poručivao je ranije ruski lider.

Slične poruke stizale su i iz Saveta Federacije Rusije, odakle je saopšteno da Moskva nikome neće dozvoliti ugrožavanje Kalinjingrada i Baltičkog mora i da će na svaku provokaciju odgovoriti odmah i bez oklevanja.

Vojni analitičari smatraju da je Kalinjingrad jedna od najosetljivijih tačaka mogućeg sukoba između Rusije i NATO-a. Region ima ogroman strateški značaj jer omogućava Rusiji kontrolu nad delom Baltičkog mora i predstavlja važnu vojnu bazu za operacije u severoistočnoj Evropi.

Posebnu zabrinutost NATO-a izazivaju ruski raketni sistemi „iskander“, koji su raspoređeni u Kalinjingradu i mogu da pogode ciljeve širom Poljske, Litvanije, Letonije i delova Nemačke. Zapadne vojne strukture godinama upozoravaju da bi u slučaju sukoba upravo Kalinjingrad mogao da postane jedno od prvih bojišta.

Istovremeno, Moskva strahuje od mogućnosti da NATO pokuša da preseče takozvani Suvalki koridor – uski pojas teritorije između Poljske i Litvanije koji povezuje baltičke države sa ostatkom Alijanse i istovremeno predstavlja jedinu kopnenu vezu Kalinjingrada sa Belorusijom i Rusijom.

Nakon početka rata u Ukrajini, NATO je značajno pojačao vojno prisustvo na istočnom krilu Alijanse, posebno u Poljskoj i baltičkim državama. Kao odgovor, Rusija je dodatno militarizovala Kalinjingrad i povećala broj vojnih vežbi u regionu.

Stručnjaci upozoravaju da sve agresivnija retorika sa obe strane povećava rizik od ozbiljnog incidenta u Baltičkom regionu. Čak i manji vojni incident ili pogrešna procena mogli bi brzo prerasti u mnogo širi sukob između Rusije i NATO-a.

Izjava Kestutisa Budrisa dolazi u trenutku kada odnosi Moskve i Zapada prolaze kroz najdublju krizu od završetka Hladnog rata. Baltičko more postalo je jedno od glavnih područja geopolitičkog nadmetanja, dok se Kalinjingrad sve češće pominje kao potencijalna tačka direktne konfrontacije između Rusije i Severnoatlantske alijanse.

Upravo zbog toga analitičari ocenjuju da svaka nova zapaljiva izjava o Kalinjingradu nosi ozbiljan rizik dodatne destabilizacije evropske bezbednosti i produbljivanja sukoba između Moskve i NATO-a.