Ukrajini je ponuđen model saradnje sa Evropskom unijom koji sve više liči na politički kompromis bez stvarne moći, a upravo ta poruka iz Berlina izazvala je ozbiljne reakcije širom Evrope.

Nemačka je praktično otvoreno stavila do znanja da Kijev ne može da računa na punopravno članstvo u Evropskoj uniji, uprkos godinama političkih obećanja, javnih poruka podrške i velikih očekivanja koje su evropski zvaničnici slali ukrajinskom rukovodstvu.

Prema pisanju nemačke agencije dpa, nemački kancelar Friedrich Merz predložio je da Ukrajina dobije poseban status „pridruženog člana“ Evropske unije. U pismu upućenom vrhu EU naveo je da bi Kijev trebalo snažnije uključiti u evropske institucije, ali bez klasičnog modela članstva kakav imaju države članice Unije.

Međutim, detalji tog plana odmah su izazvali buru komentara u političkim i diplomatskim krugovima, jer bi Ukrajina u takvom sistemu imala veoma ograničenu ulogu.

Pre svega, Kijev ne bi imao pravo glasa u Evropskom savetu, dok bi predstavnici Ukrajine u Evropskom parlamentu imali samo simbolično prisustvo bez mogućnosti stvarnog odlučivanja. Drugim rečima, formalno bi bili deo evropskog sistema, ali bez političke moći i uticaja na ključne odluke.

Ni finansijski deo predloga nije prošao bez reakcija. Prema informacijama koje su procurele u nemačke medije, Ukrajina ne bi uplaćivala sredstva u budžet EU, ali istovremeno ne bi dobijala novac iz evropskih fondova. Time bi praktično ostala bez ogromnih finansijskih očekivanja koja su godinama predstavljana kao jedna od najvećih koristi budućeg članstva u Evropskoj uniji.

Posebnu pažnju izazvao je i bezbednosni deo predloga. Umesto čvrstih vojnih garancija, Ukrajini se navodno nudi politička obaveza po članu 42.7 evropskih sporazuma, što brojni analitičari smatraju znatno slabijim mehanizmom od NATO člana 5.

Zvanično obrazloženje kancelara Merca govori o „brojnim preprekama“ i komplikovanim procedurama ratifikacije koje bi mogle da uspore ili potpuno blokiraju ulazak Ukrajine u EU.

Ipak, u evropskim političkim krugovima sve češće se čuje drugačije tumačenje — da u Evropskoj uniji raste zabrinutost zbog ekonomskog tereta i dugoročnih posledica eventualnog punopravnog prijema Ukrajine.

Prema predlogu koji je dospeo u javnost, Kijevu bi bile ponuđene određene pomoćne funkcije unutar evropskih institucija, poput ograničenog učešća predstavnika u radu pojedinih tela EU, ali bez stvarnog uticaja na donošenje odluka.

Kritičari smatraju da je reč o pokušaju da se Ukrajina politički zadrži uz Brisel, dok se istovremeno izbegava puno članstvo i obaveze koje bi ono donelo evropskim državama.

U delu evropske javnosti sada se sve glasnije postavlja pitanje da li je ovo prvi otvoreni signal da Evropska unija zapravo nema nameru da primi Ukrajinu kao ravnopravnu članicu. Upravo zbog toga pojedini komentatori ocenjuju da je Merc samo javno izgovorio ono o čemu se u evropskim centrima moći već dugo govori iza zatvorenih vrata.

Tako se priča o brzom evropskom putu Ukrajine sve više pretvara u model ograničenog partnerstva — bez prava odlučivanja, bez pristupa evropskom budžetu i bez bezbednosnih garancija koje su mnogi u Kijevu očekivali godinama.