Ruska ekonomija sve teže podnosi teret rata u Ukrajini, a najnoviji ekonomski pokazatelji izazvali su ozbiljnu zabrinutost u samom vrhu vlasti u Moskvi, piše Kyiv Independent.

Posle godina tvrdnji Kremlja da Rusija uspešno odoleva zapadnim sankcijama i da je ratna ekonomija čak ojačala državu, sada se sve jasnije pojavljuju ozbiljni problemi koji potresaju finansijski sistem i privredu zemlje.

Ogromna vojna potrošnja tokom prvih godina sukoba donela je privremeni rast proizvodnje, pune fabrike vojnih narudžbina i rast bruto domaćeg proizvoda. Međutim, održavanje takvog modela postaje sve skuplje i sve teže, dok rat traje bez jasnog kraja.

Prema pisanju Kyiv Independenta, problem za Moskvu više nije samo budžetski pritisak. Rat traje dugo, front se pomera sporo, gubici su veliki, a ukrajinski napadi dronovima sve češće pogađaju ciljeve duboko unutar ruske teritorije.

Zbog toga rat sve manje izgleda kao udaljeni sukob, a sve više kao svakodnevna realnost koja pogađa obične građane kroz rast cena, nestašice, strah od mobilizacije i pojačanu kontrolu države.

U prvoj fazi rata ruska ekonomija rasla je zahvaljujući nagloj militarizaciji proizvodnje. Fabrike su radile za vojsku, ogroman novac usmeravan je ka odbrambenom sektoru, a državna potrošnja podizala je privredne pokazatelje.

Ipak, takav model rasta nije značio i stabilnu ekonomiju.

Dok je privreda još pokazivala znakove rasta, ruski predsednik Vladimir Putin podržavao je Centralnu banku Rusije u pokušaju da zaustavi inflaciju, čak i kada su kamatne stope dostigle ogromnih 21 odsto.

Visoke kamate trebalo je da uspore rast cena, ali su istovremeno ugušile kredite, investicije i normalno poslovanje velikog dela ruske privrede.

Početkom godine usledio je ozbiljan udarac za Kremlj. Ruska ekonomija neočekivano se smanjila tokom januara i februara, što je dodatno uznemirilo vlasti u Moskvi.

Na sastanku o ekonomiji sredinom aprila Putin je, prema pisanju Kyiv Independenta, nastupio znatno nervoznije i nezadovoljnije nego ranije.

 - Nadam se da ću danas čuti detaljne izveštaje o trenutnom stanju ekonomije i zašto su makroekonomski pokazatelji i dalje ispod očekivanja - rekao je Putin zvaničnicima, među kojima su bili ministar finansija Anton Siluanov i guvernerka Centralne banke Elvira Nabiullina.

Putin je tada priznao da je situacija ozbiljnija nego što su ranije prognozirale vlada i Centralna banka.

 - I naravno, kao što je već rečeno, očekujem predloge za dodatne mere usmerene na oživljavanje rasta domaće ekonomije - poručio je Putin.

Posle tog sastanka Centralna banka Rusije krajem aprila smanjila je kamatnu stopu na 14,5 odsto, pokušavajući da privredi pruži makar malo prostora za oporavak.

Ipak, novi problemi nastavili su da se gomilaju. Rat oko Irana dodatno je podigao globalni inflatorni pritisak i cene energenata, što je dodatno pogodilo rusku ekonomiju.

Ruski Rosstat je kasnije objavio rast od 1,8 odsto u martu, ali ukupna slika ostala je veoma sumorna. Indeks poslovnog okruženja pao je na najniži nivo u poslednjih godinu dana, dok je poverenje u sektoru usluga u aprilu palo na najniži nivo u poslednjih 40 meseci.

Sve više analitičara upozorava da ratna ekonomija koja je u početku donosila privremeni rast sada postaje ozbiljan teret za Rusiju, dok se pritisak sankcija, vojnih troškova i dugotrajnog sukoba sve jače oseća u svakodnevnom životu građana.