Nova vlast u Mađarskoj priprema ustavne promene koje bi mogle trajno da zatvore vrata povratku Viktor Orban na mesto premijera, a politička scena u Budimpešti već bruji o potezu koji bi mogao potpuno da promeni budućnost zemlje.

Prema dokumentu T/51, koji su potpisali bivši kandidat za ministra pravde Marton Meletei-Barna i predsednik parlamentarnog Odbora za pravosuđe i ustavna pitanja Ištvan Hantosi, nova vlada partije Tisa planira da sprovede jedno od ključnih predizbornih obećanja — ograničenje mandata premijera na ukupno osam godina.

U predlogu izmene Ustava Mađarske navodi se da premijer više neće moći da bude osoba koja je ukupno, uključujući i prekide, već obavljala funkciju predsednika vlade najmanje osam godina.

Posebno je značajno što se u obračun tog perioda uračunavaju svi mandati nakon 2. maja 1990. godine, što praktično znači da Viktor Orban više nikada ne bi mogao da se kandiduje za premijera.

Istovremeno, nova pravila odnosila bi se i na aktuelnog premijera Péter Magyar, koji bi prema ovom modelu mogao da ostane na funkciji najduže do 2034. godine, ukoliko njegova partija pobedi i na izborima 2030.

Predlog predviđa i dodatne ustavne promene ukoliko najviši državni funkcioneri, uključujući predsednika Republike Tamás Sulyok, ne podnesu ostavke do 31. maja 2026. godine.

Peter Mađar je i ranije govorio da planira višefazni proces ustavnih promena, kao i mogućnost da deo izmena bude potvrđen na referendumu.

Veliku pažnju izazvao je i deo predloga koji se odnosi na ukidanje fondacija za upravljanje imovinom od javnog interesa, poznatih kao KEKVA fondacije.

U obrazloženju se navodi da je tokom vlasti Viktora Orbana značajan deo javne imovine prebačen na ove fondacije, dok su osnivačka prava preneta na njihove upravne odbore, čime je, prema mišljenju predlagača, ukinuta demokratska kontrola nad državnom imovinom.

Nova vlast smatra da je neophodno da svaka aktuelna vlada ima pravo upravljanja tim fondacijama, kao i mogućnost njihovog ukidanja u bilo kom trenutku.

Predlogom se dodatno predviđa da država Mađarska postane pravni naslednik ukinutih fondacija, što vlast obrazlaže pravnom sigurnošću i zaštitom poverilaca.

Ove izmene imaju i širi politički značaj jer se povezuju sa pokušajem Mađarske da odblokira zamrznuta sredstva Evropske unije, pošto je jedan od ključnih zahteva Brisela upravo jačanje akademskih sloboda i smanjenje političkog uticaja nad javnim institucijama.

Jedna od najkontroverznijih tačaka predloga odnosi se i na ukidanje ustavne odredbe koja govori o zaštiti „ustavnog identiteta Mađarske i hrišćanske kulture“.

Time bi se otvorio put za ukidanje Kancelarije za zaštitu suvereniteta Mađarske, institucije koju je Orbanova vlast osnovala radi praćenja i analize stranih uticaja za koje se tvrdilo da mogu ugroziti suverenitet države.

Zbog svega toga, politički analitičari ocenjuju da Mađarska ulazi u period najvećih ustavnih i političkih promena još od dolaska Viktora Orbana na vlast.