Američka globalna dominacija suočava se sa sve ozbiljnijim izazovima, a pitanje ko će naslediti poziciju vodeće sile sveta više nije tema daleke budućnosti već jedna od glavnih rasprava među ekonomistima, investitorima i političkim analitičarima.

Kako piše Financial Times, temelji na kojima je decenijama počivala američka moć sada pokazuju ozbiljne znakove slabljenja, dok se istovremeno pojavljuju novi kandidati za ulogu budućeg globalnog hegemona.

Istorija pokazuje da nijedna velika sila nije zauvek ostala na vrhu.

Nakon poraza Napoleona, Britanija je više od jednog veka dominirala svetom zahvaljujući slobodnoj trgovini, snažnoj mornarici i kontroli globalnih finansija. Posle Drugog svetskog rata vodeću poziciju preuzele su Sjedinjene Američke Države, koristeći dominaciju dolara, otvorena tržišta kapitala i ogromnu vojnu moć.

Upravo je dolar postao jedan od najvažnijih stubova američke globalne dominacije.

Snažna valuta omogućila je Vašingtonu da decenijama finansira ogromnu potrošnju i kupuje jeftin uvoz iz inostranstva. Međutim, sve ozbiljniji fiskalni problemi sada dovode u pitanje održivost tog modela.

Prema podacima iz analize, američki budžetski deficit dostigao je šest procenata BDP-a godišnje, dok rastu dugoročne obaveze države prema sistemima socijalnog osiguranja i zdravstvene zaštite.

Budžetska kancelarija Kongresa procenjuje da bi državni dug SAD mogao da poraste sa 101 procenat BDP-a 2026. godine na čak 120 procenata do 2036. godine, čime bi bio premašen i rekord iz perioda neposredno posle Drugog svetskog rata.

Dodatni pritisak predstavljaju ogromni vojni troškovi i spoljnopolitičke obaveze Amerike širom sveta.

Analitičari upozoravaju da kombinacija velikih izdvajanja za vojsku i socijalne programe nastavlja da povećava dug zemlje i slabi jedan od ključnih instrumenata američke moći – poverenje u dolar.

Ni slobodna trgovina, koja je godinama bila drugi veliki stub američke dominacije, više ne funkcioniše kao nekada.

Tokom administracije Donalda Trampa uvedene su nove carine sa ciljem industrijskog preporoda SAD, ali prema navodima Financial Timesa, takve mere nisu značajno smanjile trgovinski deficit zemlje.

Privredni rast Amerike danas se sve više oslanja na sektor veštačke inteligencije, dok su brojni drugi delovi ekonomije pod pritiskom.

Iako američka vojska i dalje raspolaže najvećom vojnom silom na svetu, analitičari ocenjuju da iskustva sa modernih ratišta tokom 21. veka otvaraju pitanja o stvarnoj efikasnosti te moći.

Investitori zbog toga sve pažljivije prate stanje američke ekonomije.

U poslednjih godinu i po dana dolar je oslabio za oko šest procenata prema indeksu dolara, dok su prinosi na dugoročne američke državne obveznice značajno porasli.

Prema oceni Financial Timesa, rast prinosa ne može se objasniti samo inflacijom, već i sve većom zabrinutošću zbog eksplozije američkog duga i dugoročne održivosti sadašnjeg ekonomskog modela.

U takvoj situaciji Kina se sve češće pominje kao glavni kandidat za naslednika američke dominacije.

Posebnu pažnju izazvala je izjava kineskog predsednika Si Đinpinga tokom sastanka sa Donaldom Trampom početkom maja, kada je pomenuo takozvanu Tukididovu zamku – teoriju prema kojoj sukobi nastaju kada rastuća sila izazove postojeću vodeću silu.

Mnogi su u tome videli nagoveštaj kineskih ambicija da jednog dana preuzme vodeću ulogu u svetu.

Ipak, završni zaključak analize Financial Timesa ide u potpuno drugačijem pravcu.

Autor smatra da budući hegemon možda neće biti ni Amerika ni Kina.

Kao treći kandidat pojavljuje se veštačka inteligencija – tehnologija koja bi mogla potpuno da promeni prirodu moći, ekonomije i globalnog uticaja.

Pitanje ko će kontrolisati najnaprednije sisteme veštačke inteligencije i kako će ih koristiti postaje jedna od najvažnijih tema budućnosti.

Sve češće se zato postavlja dilema da li svet ulazi u eru u kojoj države više neće biti jedini nosioci globalne dominacije.

Ako se takav scenario ostvari, budući hegemon možda neće imati zastavu, teritoriju ni granice.

Imaće algoritme, računarsku snagu i tehnologiju koja već sada menja svet brže nego bilo koja sila u modernoj istoriji.