Sa napadom na Iran 28. februara 2025. godine, Sjedinjenim Američkim Državama počele su da ponestaju zalihe naoružanja. Biće potrebno najmanje tri godine da se te zalihe ponovo popune. To prenosi američka novinska agencija AP njuz (AP News), pozivajući se na analizu Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), istraživačkog instituta iz Vašingtona.

Konkretno, kako navodi AP njuz, reč je o tri najvažnija sistema naoružanja koja su često korišćena u ratu protiv Irana. Među njima su i rakete „Tomahavk“. Prema analizi CSIS-a, Sjedinjene Američke Države ispalile su više od 1.000 takvih raketa na Iran. Njihov proizvođač, kompanija Rejteon (Raytheon), planira da poveća proizvodnju pet puta. Na taj način bi do kraja 2030. godine trebalo da bude dostignut nivo zaliha koji je postojao pre rata. Iako su mnogi dokumenti Pentagona poverljivi, CSIS je uspeo da sprovede ovu analizu.

Americi ponestaje oružja: kineske ratne ambicije postaju problem

Trogodišnji manjak mogao bi da predstavlja ozbiljan problem za SAD. Kina je postavila jasan cilj da do 2027. godine obezbedi sposobnost svoje vojske da, ukoliko bude potrebno, silom preuzme kontrolu nad Tajvanom. Stručnjaci taj rok ipak vide više kao ambiciozan cilj nego kao strogo zadat termin.

Međutim, kineski predsednik Si Đinping ovog meseca upozorio je da bi moglo doći do sukoba, pa čak i otvorenog konflikta između SAD i Kine ukoliko Vašington bude pogrešno upravljao odnosima sa samoupravnim ostrvom.

Pod velikim pritiskom nalazi se i proizvodnja sistema protivvazdušne odbrane. U Iranu je upotrebljeno oko 1.500 raketa sistema Patriot. Tokom 2026. godine proizvedeno je svega oko 170 takvih sistema. Prema procenama, tek sredinom 2029. godine moglo bi da bude dostignuto stanje zaliha kakvo je postojalo pre rata.

Koje vrste oružja SAD žele da proizvode u većim količinama

  • Tokom 2027. godine planirana je proizvodnja 1.000 raketa „Tomahavk“.
  • Tokom naredne godine trebalo bi da bude proizvedeno 820 krstarećih raketa vazduh-zemlja.
  • Od 2027. godine planirana je proizvodnja više od 3.000 sistema protivvazdušne odbrane.

Pored toga, u ratu protiv Irana do sada je upotrebljeno više od 1.100 krstarećih raketa vazduh-zemlja. Njihova proizvodnja trebalo bi gotovo da bude udvostručena. Ukoliko se ubuduće bude proizvodilo do 860 projektila ovog tipa godišnje, nivo zaliha iz perioda pre rata mogao bi da bude obnovljen već sredinom 2027. godine.

Američka namenska industrija pod pritiskom

I republikanci i demokrate saglasni su da zalihe naoružanja treba povećati. Sredstava za proizvodnju oružja, prema svemu sudeći, ne nedostaje. Administracija američkog predsednika Donald Tramp usvojila je za 2027. godinu vojni budžet od 1,5 biliona dolara. Kako navodi AP njuz, i privatni investitori ulažu značajan kapital u vojni sektor.

Predsednik Tramp i ministar odbrane Pit Hegset uvereni su da bi odbrambene kompanije uz takvu podršku mogle najmanje da udvostruče proizvodnju.

Međutim, analiza CSIS-a zaključuje da „problem danas nije novac, već vreme“, prenosi AP njuz.

Jedan od najvećih izazova predstavlja složen odnos između lanaca snabdevanja i brojnih podizvođača, objasnio je Mark Kansijan za AP njuz. Kansijan je penzionisani pukovnik američkog marinskog korpusa i koautor analize.

Period od tri godine mogao bi SAD da učini ranjivim. U izveštaju CSIS-a navodi se:

– Sjedinjene Države raspolažu dovoljnim količinama municije za svaki zamisliv scenario u ratu protiv Irana, ali su iscrpljene zalihe stvorile period ranjivosti u slučaju potencijalnog sukoba na zapadnom Pacifiku.

U izveštaju se dalje navodi:

– Kina je veoma svesna činjenice da nema savremeno borbeno iskustvo i da je u svom poslednjem ratu – protiv Vijetnama 1979. godine – ostvarila loše rezultate. Ova razlika u iskustvu mogla bi da održi efekat odvraćanja sve dok zalihe municije ne budu obnovljene.