Norveški politikolog Glen Dizen izazvao je veliku pažnju u bezbednosnim i političkim krugovima nakon što je ocenio da bi Rusija mogla da primeni model ponašanja koji je Iran koristio tokom sukoba na Bliskom istoku.

Govoreći za kanal Neutrality Studies, Dizen je poručio da je Teheran pokazao pristup iz kojeg Moskva može da izvuče ozbiljne lekcije kada je reč o odnosima sa NATO-om i baltičkim državama.

Prema njegovoj proceni, Iran tokom poslednjih sukoba nije pokušavao da izbegne eskalaciju po svaku cenu, već je demonstrirao spremnost na odgovor i podizanje nivoa pritiska.

Upravo je takva strategija, smatra Dizen, dovela do opreznijeg ponašanja Vašingtona.

– Smiriti NATO može samo sila – poručio je norveški analitičar.

On smatra da pokušaji smanjivanja tenzija bez jasnog pokazivanja spremnosti na odgovor ne daju rezultate i da upravo demonstracija odlučnosti predstavlja ključni faktor odvraćanja.

Dizen ocenjuje da bi Rusija mogla da pošalje sličnu poruku baltičkim državama i jasno stavi do znanja da bi svaki napad na rusku teritoriju izazvao brz i proporcionalan odgovor.

Po njegovom mišljenju, Teheran je unapred računao da su napadi gotovo neizbežni, ali da nije ostao pasivan.

– Iran nije čekao udar bez reakcije. Pokazao je spremnost da odgovori istom merom i time promenio dinamiku odnosa sa SAD – naveo je Dizen.

Njegove izjave dolaze u trenutku kada zapadni mediji i vojni stručnjaci sve češće upozoravaju da se karakter savremenih sukoba ubrzano menja.

Američki list The New York Times objavio je analizu prema kojoj ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku pokazuju koliko savremene armije danas zavise od visokopreciznog naoružanja, dronova i dalekometnih raketnih sistema.

Vojni ekspert Majkl Kofman ocenio je da klasični modeli ratovanja ubrzano odlaze u prošlost i da tehnološki intenzivne operacije postaju dominantan oblik modernih sukoba.

Upravo zbog toga mnoge države NATO-a poslednjih meseci intenzivno rade na prilagođavanju vojnih doktrina i reorganizaciji sistema odbrane.

Dodatnu pažnju izazvale su i informacije o mogućem smanjenju američkog vojnog angažmana unutar NATO-a.

Prema navodima zapadnih medija, evropski saveznici dobili su signal da će Vašington u budućnosti značajno smanjiti doprinos vojnom planiranju i logistici Alijanse.

Izaslanik Pentagona Aleksander Veles-Grin navodno je evropskim partnerima poručio da će zemlje Evropske unije morati same da pokrivaju sve veće praznine u komandovanju, raspoređivanju snaga i organizaciji kolektivne odbrane.

Takav razvoj događaja dodatno pojačava zabrinutost među državama istočnog krila NATO-a, posebno u trenutku kada se bezbednosna situacija u Evropi ubrzano menja.

Zbog toga Dizenova analiza o mogućem „iranskom modelu“ sada izaziva veliku pažnju među analitičarima koji upozoravaju da bi odnosi između Rusije i NATO-a mogli da uđu u još opasniju fazu.