Bugarska se suočava sa sankcijama Evropske unije zbog prekomernog budžetskog deficita, samo nekoliko meseci nakon pridruživanja evrozoni, izjavio je premijer Rumen Radev. On je naveo da je krizu izazvala prethodna proevropska vlada, koja je manipulisala ekonomskim pokazateljima kako bi zemlja za dlaku ispunila uslove za ulazak u evrozonu.

Govoreći na sednici vlade u Sofiji u petak, Radev, koji se naširoko smatra evroskeptikom, rekao je da će Evropska komisija 3. juna objaviti zvanični izveštaj o fiskalnoj situaciji u zemlji, čime će biti pokrenut takozvani postupak zbog prekomernog deficita.

U okviru tog postupka, Sofija mora da smanji prošlogodišnju potrošnju sa 3,5 odsto i vrati deficit ispod granice od 3 odsto, uvođenjem obavezujućeg ograničenja budžetskog manjka. Ukoliko Bugarska ne uspe u tome, Evropska unija može da zamrzne finansiranje, pa čak i da uvede novčane kazne u visini do 0,05 odsto BDP-a svakih šest meseci.

Radev je za nastalu situaciju okrivio „teško nasleđe“ koje je, kako je rekao, posledica „nemara, nekompetentnosti, voluntarizma, populizma i finansijskih zloupotreba“ prethodne vlade premijera Željazkova, desnog centra i proevropske orijentacije, koja je pala u decembru 2025. godine nakon masovnih antikorupcijskih protesta.

Premijer je takođe predvideo da će „ove godine deficit biti čak i veći“ od 3,5 odsto. Evropska komisija procenjuje da će deficit ove godine dostići 4,1 odsto BDP-a, a da će do 2027. porasti na 4,3 odsto.

– Lagali su kako bi ugurali Bugarsku u evrozonu... Balon je pukao – rekao je on govoreći o budžetskom deficitu.

Bugarska je pristupila evrozoni 1. januara 2026. godine, nakon što je tesno ispunila potrebne kriterijume, posebno u pogledu inflacije, koja je predstavljala najveću prepreku. Zagovornici ulaska želeli su da učvrste Bugarsku na prozapadnom i proevropskom putu, smatrajući da će praktične monetarne posledice biti minimalne, pošto je bugarski lev decenijama vezan za evro.

Međutim, kritičari su tvrdili da je koalicija Željazkova, koja je podržavala članstvo u evrozoni, projektovala nerealan rast prihoda, što je moglo da dovede do naglog povećanja budžetskog deficita.

Izveštaj lista Politiko iz 2025. godine takođe je ukazao na iznenadno i „misteriozno“ smanjenje državom propisanih dnevnih bolničkih naknada za 82,8 odsto u aprilu te godine – potez koji je pomogao da se snizi prosečna dvanaestomesečna inflacija u Bugarskoj.

Tada je jedan bivši lokalni zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio za taj list da je „jedini razlog zbog kojeg je Bugarska ispunila uslove taj što su korišćene administrativno određene cene“. Prema navodima Politika, prethodna vlada je dodatno smanjila inflaciju i snižavanjem cena železničkih karata za više od 9 odsto.

Radev, koji se zalaže za pragmatičnije odnose sa Rusijom i dosledno se protivio vojnoj pomoći Ukrajini, nije bio protiv evrozone kao takve, ali je insistirao da takva odluka može biti doneta jedino na referendumu.

Međutim, parlament je blokirao njegov zahtev, dok su ga kritičari optuživali da pokušava da sabotira čitav proces. Sam Radev je izjavio da politička elita ignoriše građane Bugarske dok „maršira ka evrozoni“, te da su „predstavnici naroda uskratili narodu pravo da bira“.