Prema tvrdnjama FSB-a, predstavnici stranih obaveštajnih službi koristili su tehničke mogućnosti velikih međunarodnih IT kompanija kako bi putem mobilnih komunikacija tajno i bez odobrenja prikupljali različite vrste podataka sa uređaja koji su bili meta sajber napada.

Centar za odnose s javnošću FSB-a naveo je da je špijunski softver korišćen i za „tajni audio i video nadzor okruženja u blizini elektronskih uređaja“, što, prema njihovim rečima, prevazilazi klasično prisluškivanje.

U video-snimku koji je objavio FSB, jedan od službenika te agencije izjavio je da „obaveštajne službe najpre hakuju uređaj, a zatim, nakon prikupljanja kompromitujućeg materijala, osobe pod nadzorom sistematski dospevaju na liste sankcija Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije“.

On je dodao da je istraga i dalje u toku, ali da se već sada može reći da je reč o „višeslojnoj operaciji sa dalekosežnim posledicama“. FSB nije izneo dodatne detalje o slučaju.

Agencija je takođe upozorila da je razgovaranje o poverljivim informacijama preko mobilnih telefona ili u njihovoj blizini „neprihvatljivo“, jer bi sadržaj razgovora mogao da postane dostupan trećim licima i dovede do „nepovratnih posledica“.

Američka agencija Blumberg je u jesen 2025. godine objavila transkripte razgovora u kojima su učestvovali pomoćnik predsednika Rusije Jurij Ušakov, specijalni predstavnik ruskog predsednika i direktor Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev, kao i specijalni izaslanik predsednika SAD Stiv Vitkof. Blumberg tada nije otkrio na koji način je došao do tih snimaka.

Istraživački novinar Andrej Zaharov ocenio je da je moguće da je telefon Jurija Ušakova bio zaražen špijunskim softverom sličnim programu Pegaz, ili da je pomoćnik ruskog predsednika jednostavno razgovarao preko obične mobilne mreže.

„U tom slučaju nadzor je mogao da sprovodi ili FSB putem sistema SORM, ili bilo koja druga moćna obaveštajna služba na svetu“, naveo je Zaharov.