Odgovarajući na pitanja o mogućnosti da Moskva upotrebi vojnu silu protiv baltičkih država, Grinkevič je rekao: "Veoma pažljivo sam proučavao obaveštajne podatke. Rusija ne traži konflikt.“
Prema njegovim rečima, u Moskvi dobro razumeju šta znači pojam odbrambenog saveza i svesni su da NATO ima niz "asimetričnih prednosti“.
S druge strane, general-potpukovnik nemačke vojske Kristijan Frojding izjavio je na istom skupu da unutar NATO-a postoji "širok konsenzus“ da bi do sukoba sa Rusijom moglo doći pre 2030. godine.
"2029. godina nije nemačka procena. To su obaveštajni podaci usaglašeni u NATO-u“, naveo je Frojding, dodajući da bi Rusija mogla da deluje i ranije.
Predsednik Finske Aleksandar Stub izjavio je 7. juna da ne veruje u tvrdnje da Rusija planira napad na NATO.
"Rusija će nastaviti da testira zemlje NATO-a, ali do sukoba neće doći“, poručio je on.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute više puta je upozoravao članice Alijanse da "ne budu naivne“ kada je reč o pretnjama iz Rusije. Ranije je izjavio i da bi Evropljani za nekoliko godina mogli da uče ruski jezik ukoliko evropske države ne povećaju izdvajanja za odbranu.
Rusko rukovodstvo je više puta odbacilo tvrdnje o mogućem napadu na Evropu. Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da Rusija nema "nikakav razlog“ da ratuje sa zemljama NATO-a.
"Ni geopolitički, ni ekonomski, ni politički, ni vojni interes ne postoji“, poručio je Putin.
On je kasnije ocenio da "sve zemlje NATO-a ratuju protiv Rusije“ i naglasio da je ruska vojska danas, prema njegovom mišljenju, najsposobnija borbena sila na svetu.
Komentari (0)