Kada ministar odbrane podnese ostavku, to je loša vest za svaku vladu. Kada to učini poštovan i uporno lojalan ministar poput laburističkog ministra odbrane Džona Hilija, to je katastrofalno – posebno kada tvrdi da je bio primoran da Britaniju učini „manje bezbednom“, piše u autorskom tekstu poznati novinar i svojevremeno rektor Univerziteta u Edinburgu Ijan Makvirter za The American Conservative.

Hilijevo pismo o ostavci, objavljeno u četvrtak, svu krivicu valjuje na premijera Kira Starmera, koga optužuje da je pogazio obećanja o donošenju pravog Plana ulaganja u odbranu (DIP) radi obnove oslabljenih britanskih oružanih snaga. Za to je bilo potrebno 28 milijardi funti. Taj iznos je postepeno smanjivan od strane Ministarstva finansija, najpre na 18 milijardi funti.

Zatim je u ponedeljak Hiliju saopšteno da je fond dodatno smanjen na 13,5 milijardi funti, što se na kraju svelo na svega 10 milijardi funti stvarnog novca. On je rekao da je finansijsko rešenje daleko ispod onoga što je potrebno „u ovom opasnom vremenu“. U pismu je dodao:

– Primoran sam da donosim odluke koje bi smanjile spremnost naših oružanih snaga, povećale rizik po pripadnike vojske i mogle da učine zemlju manje bezbednom.

Britanska vojska nije sposobna da brani državu

Ovo je najštetnija ostavka jednog britanskog ministra odbrane još od trenutka kada je Majkl Hezeltajn napustio kabinet Margaret Tačer 1986. godine zbog afere „Vestlend helikopteri“. A događa se u trenutku kada su pretnje po Ujedinjeno Kraljevstvo znatno veće nego kada je Tačerova poslala operativnu grupu na Foklandska ostrva. Takva operacija danas bi bila nemoguća zbog osiromašene britanske vojske.

Zaista, tokom sukoba sa Iranom u martu, Britanija je doživela poniženje kada nije bila u stanju da pošalje razarač HMS Dragon radi zaštite britanskih građana u vazduhoplovnoj bazi Akrotiri na Kipru nakon napada iranskih dronova. Za raspoređivanje broda bile su potrebne tri nedelje. Britanci su u međuvremenu morali da se oslone na pomoć francuske fregate Langedok.

Plan ulaganja u odbranu trebalo je da spreči da se takve neprijatnosti ponove u budućnosti. Danas je Hili trebalo da se pridruži zameniku premijera Australije Ričardu Marlesu na zajedničkoj konferenciji za medije u Pomorskoj bazi Njegovog veličanstva u Portsmutu, gde je trebalo da bude predstavljen dugo odlagani plan. Međutim, događaj je u poslednjem trenutku otkazan.

– Kašnjenje Plana ulaganja u odbranu postalo je neslana šala koja traje predugo – rekao je profesor Kevin Roulands iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe. – Ali odluka ministra odbrane da podnese ostavku nimalo nije smešna.

Uz nenamernu ironiju, kabinet premijera je na Hilijevu ostavku odgovorio saopštenjem u kojem se navodi:

– Ova zemlja je bezbednija zahvaljujući odlukama koje je doneo Kir Starmer.

Spekulisalo se da bi Hilija mogao da zameni njegov mlađi kolega, ministar za oružane snage Al Karns, ali je i Karns istog dana napustio funkciju, navodeći u pismu o ostavci da je „sam državni aparat prepušten propadanju“.

Svi "peru ruke" od Kira Starmera

Ako su vojni vrhovi besni, u kabinetu Laburističke partije oseća se i miris pobune. Jedan od mogućih kandidata za buduće vođstvo stranke, Ves Striting, danas je direktno kritikovao premijera:

– Svaka reč upozorenja Džona Hilija mora biti ozbiljno shvaćena.

Striting je pre tri nedelje podneo ostavku na mesto ministra zdravlja, navodeći da je izgubio poverenje u Starmera. To bi moglo da postane zarazno. Sve češće se povlače poređenja sa situacijom koja je zadesila konzervativnog premijera Borisa Džonsona kada mu se kabinet raspao 2022. godine.

Suština problema je pitanje kako zaštititi Evropu sada kada se Amerika povlači. Starmer je u februaru održao govor na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji koji je trebalo da bude istorijski, obećavajući da će Britanija preuzeti veću ulogu u NATO-u. Obećao je da će izdvajanja za odbranu dostići tri odsto BDP-a tokom narednog saziva parlamenta i 3,5 odsto do 2035. godine. Danas se za ta obećanja učtivo kaže da su mrtvo slovo na papiru.

Hili "bacio ručnu bombu" usred kabineta

Ministarka finansija Rejčel Rivs, koja je nametnula smanjenja, očigledno je verovala da će ultralojalni Hili poslušno prihvatiti odluku. Međutim, Hili je reagovao suprotno i „bacio ručnu bombu“ u kabinet svega nedelju dana pre ključnih dopunskih izbora u Mejkerfildu.

Teoretičari zavere mogli bi da pretpostave da Starmeru možda nije ni smetalo što je Hili podneo ostavku. To znači da će njegov najveći rival za vođstvo Laburističke partije, gradonačelnik Velikog Mančestera Endi Bernam, morati da pređe u defanzivu samo nedelju dana pre glasanja u Mejkerfildu, za koje se očekuje da će ga dobiti.

Bernam je već predstavio ambiciozne planove za ulaganja u infrastrukturu, nacionalizaciju i socijalnu zaštitu. Sada će mu svaki novinar postavljati isto pitanje: da li će pronaći novac da zemlja ostane bezbedna? Njegova obećanja da neće povećavati poreze delovala su klimavo i pre ove krize. Sada će morati da objasni odakle će doći tih 28 milijardi funti, povrh više od 40 milijardi koje je već planirao da obezbedi zaduživanjem.

Ali čak i da je ovo bio makijavelistički plan Starmera, nije naročito pametan. Hilijeva tvrdnja da je laburistički premijer ugrozio nacionalnu bezbednost spada među najteže moguće optužbe. A on je, nesumnjivo, u pravu.

Britanska vojska danas više liči na odeljenje za kostime nego na borbenu silu. Smanjena je na oko 70.000 profesionalnih vojnika, jedva dovoljno da popune jedan fudbalski stadion.

Tenkova, brodova i municije ima očajnički malo, delom i zbog donacija Ukrajini. Oklopno izviđačko vozilo Ajaks, koje je toliko vibriralo da su se vojnici razbolevali i koje je kasnilo godinama, samo je poslednji u nizu skandala u vojnoj nabavci.

Za vojsku nema ali ima za ilegalne migrante

Dodatnih 28 milijardi funti tokom četiri godine predstavljalo je apsolutni minimum za koji su vojni zvaničnici smatrali da je neophodan kako bi se započela obnova vojske i odgovorilo na nove pretnje u opasnom svetu. Međutim, Hiliju je rečeno da vlada ne može sebi da priušti duboke rezove u drugim oblastima potrošnje niti da još jednom prekrši obećanje da neće povećavati poreze „običnim zaposlenim ljudima“.

– Da budemo jasni, ono što Džon traži znači rezove u školstvu i zdravstvu – naveli su izvori iz Ministarstva finansija.

Ili bi, alternativno, bila potrebna neprihvatljiva povećanja poreza, što Starmer zapravo nije potpuno isključio. Međutim, postoji još jedna oblast javne potrošnje koju je Ministarstvo finansija danas izbegavalo da pominje.

Kako smo nedavno saznali, Ujedinjeno Kraljevstvo sada troši više na socijalna davanja i to mahom na migrante, nego što prikupi od poreza na dohodak – čak 333 milijarde funti. Konzervativci tvrde da upravo tu postoje mogućnosti za uštede. Oni optužuju Laburističku partiju da je zavisna od sistema socijalne pomoći i da se plaši da izgubi glasove miliona korisnika socijalnih davanja.

Laburisti samo gledaju koga dodatno da oporezuju da bi dali pare strancima

Kako je bivši kancelar Vojvodstva Lankaster, Pat Makfaden, naveo u poruci objavljenoj prošle nedelje u okviru takozvanih „Mendelsonovih dosijea“:

– Svaki sastanak koji imam sa laburističkim poslanicima svodi se na pitanje: koga možemo dodatno da oporezujemo kako bismo isplaćivali socijalna davanja drugima?

Ako Kir Starmer padne nakon izbora sledeće nedelje, to bi moglo da postane njegov politički epitaf. Ne toliko „oružje pre maslaca“, koliko „socijalna davanja pre ratnih brodova“.