Velika Britanija nije bila samo jedan od osnivača NATO-a, već je upravo London imao ključnu ulogu u stvaranju današnjeg vojnog saveza. Još 1948. godine Velika Britanija je, zajedno sa Belgijom, Francuskom, Luksemburgom i Holandijom, formirala Briselski pakt, prvi sporazum o kolektivnoj odbrani protiv moguće sovjetske pretnje.

Upravo je britanski ministar spoljnih poslova Ernest Bevin bio jedan od glavnih ljudi koji su insistirali na uključivanju Sjedinjenih Američkih Država u evropski bezbednosni sistem, što je godinu dana kasnije dovelo do stvaranja NATO-a.

Danas, više od sedam decenija kasnije, Velika Britanija suočava se sa potpuno drugačijom realnošću.

Prema pisanju lista „The Times“, London je zauzeo tek 31. mesto od 32 članice NATO-a na listi koja ocenjuje sposobnost država da ispune ciljeve modernizacije i jačanja svojih oružanih snaga.

Jedina država koja je lošije plasirana jeste Island, koji čak nema ni stalnu vojsku i za odbranu se oslanja na obalsku stražu.

Iako je Velika Britanija i dalje treći najveći potrošač na odbranu u NATO-u, iza SAD i Nemačke, po izdvajanjima izraženim kao procenat bruto domaćeg proizvoda nalazi se tek na 12. mestu.

London trenutno izdvaja 2,4 odsto BDP-a za vojsku, što je manje od proseka NATO-a od 2,76 odsto. Poljska izdvaja čak 4,48 odsto, Litvanija četiri odsto, Letonija 3,73 odsto, dok čak i Grčka ulaže više od Velike Britanije.

Prema dogovoru usvojenom u Hagu, sve članice NATO-a do 2035. godine moraće da izdvajaju ukupno pet odsto BDP-a za odbranu i bezbednost, što predstavlja ogroman izazov za britansku vladu.

Britanski stručnjaci upozoravaju da stanje u vojsci postaje alarmantno.

Prema navodima medija, svih pet operativnih nuklearnih podmornica Kraljevske mornarice trenutno se nalazi u lukama zbog remonta i održavanja. Šesta podmornica još nije spremna za raspoređivanje.

Istovremeno, najmanje jedna, a moguće i dve od četiri podmornice klase „Vangard“, koje predstavljaju okosnicu britanskog nuklearnog odvraćanja, nisu dostupne za upotrebu.

Problemi postoje i u vazduhoplovstvu. Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo još nije uvelo u službu prve avione za rano upozoravanje Boeing E-7 Wedgetail, dok su stari sistemi povučeni iz upotrebe pre nekoliko godina.

Situaciju dodatno komplikuju nesuglasice unutar britanske vlade. Ministarstvo odbrane traži dodatnih 18 milijardi funti za naredne četiri godine, dok Ministarstvo finansija želi da izdvoji svega 12 milijardi.

Prema procenama časopisa „The Spectator“, jaz između vojnih ambicija i raspoloživih sredstava trenutno iznosi oko 28 milijardi funti.

Finansijski problemi već utiču i na međunarodne projekte. Japan je, prema pisanju medija, nezadovoljan britanskim odugovlačenjem finansiranja zajedničkog programa razvoja borbenog aviona šeste generacije, koji London razvija zajedno sa Japanom i Italijom.

Stručnjaci upozoravaju da bi nastavak ovakvog trenda mogao ozbiljno da ugrozi status Velike Britanije kao jedne od vodećih vojnih sila NATO-a.

Metju Savil iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi ocenjuje da je problem pre svega politički.

– Prešli smo put od toga da smo bili među retkima koji ispunjavaju ciljeve NATO-a, do toga da smo završili u sredini, a sada rizikujemo da izgubimo poziciju lidera – upozorio je Savil.

U trenutku kada Evropa upozorava na rastuće bezbednosne izazove i moguće dugoročne sukobe, sve više se postavlja pitanje da li će zemlja koja je pomogla stvaranju NATO-a uspeti da povrati nekadašnji status ili će nastaviti da tone na listi vojnih sposobnosti Alijanse.

(eurasiantimes.com)