Početak suštinskih pregovora, koji će u ponedeljak u Luksemburgu zvanično pokrenuti visoki zvaničnici EU i ministri iz obe zemlje, predstavljaće veoma simboličan trenutak za dve države koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza. To se događa u trenutku kada je Rusija pojačala bombardovanje ukrajinskih gradova, dok istovremeno trpi ogromne gubitke uz veoma skromne teritorijalne dobitke.

Ukrajina i Moldavija su brzo dobile status kandidata za članstvo u EU 2022. godine, nakon što su podnele zahteve svega nekoliko dana posle početka ruske invazije punog obima. Međutim, uprkos simboličnoj odluci da se pregovori otvore u junu 2024. godine, njihovo suštinsko pokretanje blokirao je mađarski premijer Viktor Orban, poznat po svojim proruskim stavovima.

Izbor nove mađarske vlade u aprilu otvorio je put da države članice EU prošlog petka jednoglasno odobre otvaranje "prvog klastera", odnosno poglavlja pravnih tekovina EU koja se odnose na vladavinu prava i demokratiju. Otvaranje ovog klastera omogućava početak pregovora i u drugim oblastima, poput jedinstvenog tržišta, zaštite životne sredine, ekonomske i socijalne politike.

U zajedničkom saopštenju objavljenom u petak, predsednica Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pohvalili su "odlučnost, hrabrost i naporan rad koje su obe zemlje pokazale u sprovođenju reformi, čak i suočene sa ogromnim izazovima".

- Proširenje je strateški izbor - naveli su oni.

Zelenski zadovoljan pokretanjem pregovora za pristup Ukrajine u EU

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je:

- Ukrajina radi ono što je neophodno, a važno je da i Evropska unija ispuni svoja obećanja. Otvaranje prvog klastera predstavlja značajnu političku i moralnu podršku našoj državi i našem narodu.

Heder Grab, nekadašnja savetnica Evropske komisije za proširenje, ocenila je da je otvaranje prvog klastera od izuzetne važnosti.

- To je početak procesa postizanja sporazuma o članstvu. Zbog toga je ovo veoma značajan korak - rekla je ona.

Grab je, koja je i viša saradnica istraživačkog centra Bruegel, istakla da će početak pregovora predstavljati i svojevrsno suočavanje sa realnošću za ukrajinsku stranu.

- Ne možete preskočiti usvajanje, primenu i sprovođenje evropskih zakona na teritoriji Ukrajine. Za to će biti potrebno vreme, a zahtevaće i značajne administrativne kapacitete - rekla je ona.

Pohvala za "reforme koje sprovode Ukrajina i Moldavija"

Da bi postala članica EU, jedna država mora da usvoji hiljade evropskih zakona i odluka, a zatim da dobije jednoglasnu podršku svih postojećih članica.

Zvaničnici EU pohvalili su reforme koje sprovode Ukrajina i Moldavija. U Ukrajini se čak i visokoprofilna hapšenja smatraju pozitivnim signalom da vlasti ozbiljno pristupaju borbi protiv korupcije. Među takvim slučajevima je i istraga protiv šefa kabineta predsednika Zelenskog, Andreja Jermaka, koji je prošlog meseca označen kao osumnjičeni u velikoj korupcionaškoj istrazi. Jermak je odbacio sve optužbe.

Ipak, pohvale su praćene razočaranjem zbog toga što Kijev nije brže napredovao u sprovođenju deset prioritetnih reformi dogovorenih prošlog decembra.

Zvaničnici EU smatraju da je Ukrajina do sada završila svega 15 odsto reformi predviđenih planom od deset tačaka koji su prošlog decembra dogovorili evropska komesarka za proširenje Marta Kos i zamenik ukrajinskog premijera Taras Kačka.

Plan predviđa jačanje nezavisnosti antikorupcijskih institucija NABU i SAPO, usvajanje nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, kao i reforme procesa imenovanja sudija i tužilaca.

Zvaničnici takođe smatraju da bi Ukrajina, uz dovoljno političke volje, mogla da završi tehnički deo pregovora za oko četiri godine, uz napomenu da je samo članstvo na kraju ipak politička odluka.

Predlog nemačkog kancelara Fridriha Merca da Ukrajina dobije "pridruženo članstvo" – odnosno predstavnike u institucijama EU bez prava glasa, kao međukorak ka punopravnom članstvu – nije naišao na podršku drugih evropskih prestonica.

Ipak, Ukrajina, kao i druge zemlje kandidati, već učestvuje u pojedinim politikama Evropske unije, što ukazuje na to da ideja o "postepenom članstvu" dobija sve veću podršku.

Grab smatra da bi Evropska unija prema Ukrajini trebalo da primeni pristup u kojem bi bezbednost bila na prvom mestu, kroz njeno postepeno uključivanje u evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku, gde je obim evropskog zakonodavstva relativno ograničen.

- S obzirom na to da je Ukrajina trenutno najozbiljniji bezbednosni i odbrambeni akter na evropskom kontinentu, jedina zemlja sa vojnicima prekaljenim u ratu i ozbiljnim arsenalom efikasnog naoružanja na modernom bojištu kojim dominiraju dronovi, najgora stvar koja bi mogla da se dogodi evropskoj bezbednosti jeste da neka buduća ukrajinska vlada okrene leđa Evropskoj uniji i postane evroskeptična - rekla je ona.

Dodala je:

- Ukrajina se sigurno neće okrenuti Rusiji, ali ako bi izgubila poverenje u Evropsku uniju, to bi predstavljalo katastrofu za evropsku bezbednost. Evropskoj uniji je Ukrajina potrebna najmanje onoliko koliko je Ukrajini potrebna Evropska unija kako bi se obezbedila naša zajednička buduća bezbednost.

Fico: Zemlje Zapadnog Balkana pre Ukrajine, naročito Srbija

Slovački premijer Robert Fico odbacio je u maju predlog nemačkog kancelara Fridriha Merca da Ukrajina postane pridruženi član Evropske Unije i istakao da druge zemlje, posebno Srbija, Crna Gora i Albanija imaju pravo na to.

- Ove tri zemlje treba što pre primiti u Evropsku uniju - rekao je Fico na konferenciji za novinare, prenosi Tasr.

On je tako reagovao na inicijativu Merca, da se Ukrajini dodeli status "pridruženog člana" Evropske unije bez prava glasa dok zemlja prolazi kroz proces pridruživanja i dodao da kada je u pitanju članstvo za bilo koga - ne samo Ukrajinu moraju da ispune uslove, što je dugoročan proces.

- Trenutna atmosfera u Evropskoj uniji nije pogodna za preduzimanje takvih koraka u vezi sa Ukrajinom. Ili ćemo nekoga primiti u Evropsku uniju, ili nećemo - rekao je Fico.

Dodao je i da, iako još nije pročitao Mercovo pismo zvaničnicima EU koje sadrži predlog, smatra da mu nedostaje podrška unutar Unije.