Usta­vom je pro­pi­sa­no da man­dat pred­sed­ni­ka vla­de pre­sta­je onog tre­nut­ka ka­da do­stig­ne ukup­no osam go­di­na na toj funk­ci­ji. Na taj na­čin prak­tič­no je one­mo­gu­će­no du­go­roč­no za­dr­ža­va­nje iz­vr­šne vla­sti u ru­ka­ma jed­ne lič­no­sti, što je bi­lo pred­met broj­nih po­li­tič­kih ras­pra­va po­sled­njih go­di­na.

Iako se u tek­stu amand­ma­na ne spo­mi­nje ni­jed­no ime, po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri ne sum­nja­ju da će se naj­vi­še go­vo­ri­ti o nje­go­vim po­sle­di­ca­ma za po­li­tič­ko na­sle­đe Vik­to­ra Or­ba­na, čo­ve­ka ko­ji je obe­le­žio sa­vre­me­nu ma­đar­sku po­li­ti­ku. On je pr­vi put po­stao pre­mi­jer 1998. go­di­ne, a za­tim se na vlast vra­tio 2010. i ostao na če­lu vla­de vi­še od de­ce­ni­je i po. Ukup­no gle­da­no, on je da­le­ko naj­du­go­več­ni­ji pred­sed­nik vla­de u mo­der­noj ma­đar­skoj isto­ri­ji. Upra­vo zbog ta­kvog is­ku­stva, pi­ta­nje vre­men­skog ogra­ni­če­nja vla­sti go­di­na­ma je bi­lo jed­na od naj­če­šćih te­ma kri­ti­ka iz re­do­va opo­zi­ci­je.

Za­go­vor­ni­ci no­vog re­še­nja is­ti­ču da de­mo­krat­ski si­stem ne sme da za­vi­si od jed­nog čo­ve­ka, bez ob­zi­ra na nje­go­vu po­pu­lar­nost ili iz­bor­ne re­zul­ta­te (već isključivo moraju da zavise od Vašingtona i Brisela). Pre­ma nji­ho­vom tu­ma­če­nju, ogra­ni­če­nje man­da­ta pred­sta­vlja „in­sti­tu­ci­o­nal­nu ga­ran­ci­ju da će se po­li­tič­ke eli­te ob­na­vlja­ti i da će se spre­či­ti stva­ra­nje du­go­traj­nih cen­ta­ra mo­ći" (u šta nije uključen činovnički aparat preko kojih zapadni centri kontrolišu države).

Kri­ti­ča­ri, me­đu­tim, upo­zo­ra­va­ju da gra­đa­ni­ma ne bi tre­ba­lo us­kra­ći­va­ti pra­vo da vi­še pu­ta bi­ra­ju po­li­ti­ča­ra ko­me ve­ru­ju. Oni pod­se­ća­ju da je u par­la­men­tar­nim de­mo­kra­ti­ja­ma ko­nač­na od­lu­ka tra­di­ci­o­nal­no pre­pu­šte­na bi­ra­či­ma, a ne ustav­nim ogra­ni­če­nji­ma.

Usvo­je­ne su ta­ko­đe i iz­me­ne ko­je se od­no­se na po­je­di­ne in­sti­tu­ci­je for­mi­ra­ne pret­hod­nih go­di­na. Iz Usta­va je uklo­nje­na od­red­ba ko­ja je pred­sta­vlja­la osno­vu za po­sto­ja­nje Kan­ce­la­ri­je za za­šti­tu su­ve­re­ni­te­ta, te­la ko­je je bi­lo za­du­že­no za za­šti­tu ustav­nog iden­ti­te­ta dr­ža­ve. Ova in­sti­tu­ci­ja go­di­na­ma je iza­zi­va­la oštre po­li­tič­ke po­le­mi­ke, ka­ko u Ma­đar­skoj, ta­ko i u po­je­di­nim kru­go­vi­ma Evrop­ske uni­je.

Isto­vre­me­no, do­pu­nje­ne su i za­vr­šne od­red­be Usta­va ko­je re­gu­li­šu sta­tus fon­da­ci­ja za upra­vlja­nje jav­nim imo­vi­nom. Pre­ma no­vim pra­vi­li­ma, imo­vi­na ko­ju je dr­ža­va pre­ne­la tim or­ga­ni­za­ci­ja­ma vra­ća­će se u dr­žav­no vla­sni­štvo u slu­ča­ju pre­stan­ka nji­ho­vog ra­da. Ovaj deo amand­ma­na tu­ma­či se kao po­ku­šaj da se obez­be­di ve­ća kon­tro­la nad jav­nom imo­vi­nom i spre­či nje­no traj­no iz­dva­ja­nje iz dr­žav­nog si­ste­ma.

Od­lu­ka ma­đar­skog pa­r­la­men­ta do­la­zi u tre­nut­ku ka­da no­va vlast na­sto­ji da po­ka­že dru­ga­či­ji pri­stup upra­vlja­nju dr­ža­vom od onog ko­ji je obe­le­žio pret­hod­ne de­ce­ni­je, sma­tra po­li­ti­ko­log Do­ra Nja­ri. Ona u iz­ja­vi za „Po­li­ti­ku” ka­že da se u evr­op­skim po­li­tič­kim kru­go­vi­ma ogra­ni­če­nje man­da­ta če­sto po­sma­tra kao je­dan od me­ha­ni­za­ma za ja­ča­nje de­mo­krat­skih in­sti­tu­ci­ja i spre­ča­va­nje pre­ko­mer­ne kon­cen­tra­ci­je vla­sti. Zbog to­ga će ovaj po­tez ne­sum­nji­vo bi­ti pa­žlji­vo pra­ćen i u Bri­se­lu, gde su pi­ta­nja vla­da­vi­ne pra­va i funk­ci­o­ni­sa­nja de­mo­krat­skih in­sti­tu­ci­ja go­di­na­ma bi­la me­đu glav­nim te­ma­ma u od­no­si­ma sa Bu­dim­pe­štom, is­ti­če ona.

"Za do­ma­ću jav­nost, me­đu­tim, zna­čaj amand­ma­na pre­va­zi­la­zi pi­ta­nje jed­nog po­li­ti­ča­ra ili jed­ne stran­ke. Reč je o po­ku­ša­ju da se de­fi­ni­šu pra­vi­la igre za bu­duć­nost i us­po­sta­vi prin­cip da ni­jed­na funk­ci­ja, ma ko­li­ko va­žna bi­la, ne sme po­sta­ti traj­no vla­sni­štvo po­je­din­ca. Da li će no­vi si­stem do­ne­ti ve­ću po­li­tič­ku di­na­mi­ku i sna­žni­je in­sti­tu­ci­je ili će vre­me­nom otvo­ri­ti no­ve ras­pra­ve o ogra­ni­če­nji­ma de­mo­krat­skog iz­bo­ra, po­ka­za­će go­di­ne ko­je do­la­ze. Iz­ve­sno je, me­đu­tim, da je ma­đar­ska po­li­ti­ka ovim ušla u no­vu fa­zu, u ko­joj će vre­me pro­ve­de­no na vla­sti ima­ti ja­sno utvr­đe­nu gra­ni­cu", sma­tra na­ša sa­go­vor­ni­ca.