Barnije je u intervjuu za Gardijan, uoči desete godišnjice referenduma o izlasku Velike Britanije iz EU, ocenio da bi London mogao da povrati ranije dobijena izuzeća, pozivajući se na postojeće presedane u okviru EU. 

"Govorim o Šengenu i jedinstvenoj valuti. Postoje i druge države članice koje nisu deo tih sistema. Potpuno je moguće imati izuzeća u tim oblastima", rekao je Barnije. Barnije je, napominje britanski list, odbio je da komentariše da li bi Velika Britanija mogla da zadrži i budžetski rabat koji je svojevremeno izborila britanska premijerka Margaret Tačer, a kojim je smanjen britanski doprinos budžetu EU. "U DNK Evropske unije je solidarnost, odnosno da razvijenije zemlje pomažu manje razvijenima. Videćemo da li će Velika Britanija odlučiti da zatraži članstvo u EU. To bi bila stvar izbora i predmet pregovora. Tada ću rado dati besplatan savet", rekao je Barnije.

Govoreći o odnosima Londona i Brisela, Barnije je podsetio da bi naredna runda pregovora o "resetovanju" odnosa između Velike Britanije i EU trebalo da bude održana 22. jula u Briselu, nakon više odlaganja.

Barnije je vodio četvorogodišnje pregovore o Bregzitu koji su okončani postizanjem trgovinskog sporazuma između dve strane u decembru 2020. godine.

On je ponovio da smatra da je Velika Britanija donela pogrešnu odluku napuštanjem Evropske unije i ocenio da dokazi za takav stav postaju sve vidljiviji "iz dana u dan". 

Prema važećim ugovorima EU, sve države članice, osim Danske koja ima trajno izuzeće, očekuje se da uvedu evro.

Takođe, nove članice imaju zakonsku obavezu da pristupe šengenskom prostoru nakon ispunjavanja potrebnih tehničkih, pravnih i bezbednosnih uslova.

Od 13 država koje su pristupile EU od 2004. godine, njih pet još nije uvelo evro, dok ugovori ne predviđaju precizan rok za ulazak u evrozonu.

Irska je jedina članica EU koja ima zvanično izuzeće od članstva u šengenskom prostoru.