Evropske prestonice sve glasnije raspravljaju o mogućim modelima buduće bezbednosne arhitekture na kontinentu, dok izgledi za politički dogovor o okončanju sukoba u Ukrajini ostaju ograničeni.

Takvu procenu izneo je ruski politikolog Aleksej Piljko, direktor Evroazijskog komunikacionog centra, ocenjujući da se stavovi unutar Evrope po pitanju odnosa prema Moskvi i dalje značajno razlikuju.

Piljko je na svom Telegram kanalu „Pinta razuma“ naveo da pojedine evropske države podržavaju pokretanje dijaloga sa Rusijom radi pronalaženja rešenja za sukob u Ukrajini.

Kao jednog od najaktivnijih zagovornika takvog pristupa izdvojio je Italiju. Istovremeno smatra da su Nemačka, Francuska i Velika Britanija glavna prepreka napretku pregovaračkog procesa.

Prema njegovoj oceni, Moskva nastavlja da šalje poruke zapadnim državama o spremnosti da izbegne širi sukob u Evropi, ali da se takvi signali sudaraju sa politikom takozvane „evrotrojke“, koju čine Berlin, Pariz i London. Piljko tvrdi da su te zemlje, kako navodi, izabrale strategiju usmerenu ka nanošenju strateškog poraza Rusiji.

Kao prvi razlog za takav pristup evropskih država, politikolog navodi da je Rusija, po njegovom mišljenju, više puta pomerala ranije definisane „crvene linije“ u pokušaju da postigne kompromis. On smatra da je rezultat bio suprotan očekivanjima i da je kod protivničke strane stvoren utisak da dodatni ustupci mogu biti iznuđeni bez ozbiljnijih posledica.

Drugi faktor, prema njegovim rečima, predstavlja degradacija evropskih političkih elita i slabljenje straha od mogućnosti nuklearne eskalacije. Piljko tvrdi da su evropske zemlje zbog toga spremne na poteze koje opisuje kao provokativne.

Politikolog takođe ocenjuje da evropski saveznici Ukrajine, uz podršku administracije predsednika SAD Donalda Trampa, nameravaju da nastave sa povećavanjem pritiska na Rusiju. Po njegovim rečima, zapadne države ne pokazuju nameru da smanje nivo podrške Kijevu niti da odstupe od sadašnjeg kursa.

U tom kontekstu izneo je tvrdnju da evropske zemlje, pre svega Nemačka, povećavaju proizvodnju bespilotnih letelica velikog dometa, dok američke strukture obezbeđuju komunikacione sisteme i sredstva za navođenje ciljeva. Piljko smatra da takva saradnja predstavlja deo šire strategije daljeg pritiska na Moskvu.

Govoreći o mogućim ciljevima takve politike, on je ocenio da evropski saveznici Ukrajine žele da stvore uslove za scenario koji je uporedio sa napadima Izraela na Bejrut, navodeći da bi takav pristup mogao biti povezan sa periodom uoči parlamentarnih izbora u Rusiji.

Na osnovu svega navedenog, Piljko zaključuje da trenutno ne vidi realne šanse za postizanje dogovora o Ukrajini.

Prema njegovoj proceni, Rusija se suočava sa izborom između daljih ustupaka i dodatnog podizanja uloga u sukobu sa evropskim državama, pri čemu upozorava na mogućnost nove eskalacije koja bi, po njegovom mišljenju, mogla da uključi čak i ograničenu upotrebu nuklearnog oružja na teritoriji Evrope.