Otkako je rekordni toplotni talas počeo da odnosi živote i popunjava kapacitete za čuvanje tela u Parizu i širom Francuske, pogrebnici i ožalošćene porodice koje ga zovu uglavnom imaju isto pitanje: „Da li imate mesta za još jedno telo?“

Pošto je svih 32 mesta u njegovoj rashladnoj komori popunjeno, Zuheir Herteli sa žaljenjem iznova mora da odgovara: „Ne.“

„Suočavamo se sa zaista katastrofalnom situacijom“, rekao je. „Dobijam stotine poziva.“

Dok se istorijski toplotni talas ovog vikenda pomerao ka istoku i zahvatao druge delove Evrope, Francuska je počela da sagledava ljudsku cenu koju je ostavio za sobom, piše Associated Press.

Broj smrtnih slučajeva porastao na 1400 dnevno

Statistička obrada i procena broja smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinama mogla bi da potraje nedeljama ili čak mesecima. Međutim, već sada je jasno da je dugotrajna i intenzivna vrućina odnela veliki broj života u Francuskoj, prvoj zemlji koju je toplotni talas pogodio još sredinom juna, posebno među starijim osobama koje su preminule u svojim domovima.

„Beležimo ogroman porast broja smrtnih slučajeva zbog toplotnog talasa i zaista smo prepuni, prepuni, prepuni“, rekao je Herteli.

U prvoj preliminarnoj proceni, Nacionalna agencija za javno zdravlje saopštila je da je broj umrlih naglo porastao tokom vrhunca toplotnog talasa prošle sedmice, kada su temperature u većem delu Francuske prelazile 40 stepeni Celzijusa, a oboreni su i rekordi za najviše noćne temperature, što je dodatno iscrpljivalo organizam.

Prema podacima agencije, prošle srede, kada je Francuska zabeležila najtopliji dan u istoriji merenja, umrlo je više od 1.200 ljudi. Već narednog dana broj preminulih premašio je 1.400, a isti broj registrovan je i u petak.

Poređenja radi, pre početka toplotnog talasa tokom aprila i maja u Francuskoj je dnevno umiralo između 900 i 1.000 ljudi.

Agencija procenjuje da je tokom ta tri najtoplija dana zabeleženo najmanje 1.000 dodatnih smrtnih slučajeva, ali upozorava da će taj broj gotovo sigurno biti veći kada pristignu svi smrtni listovi, posebno za osobe koje su preminule kod kuće ili u domovima za stare, gde se mnogi slučajevi i dalje ne evidentiraju elektronskim putem.

„Ukupan broj preminulih će, shodno tome, biti veći od ovih prvih procena“, navodi se u saopštenju.

Tela se skladište na udaljenim lokacijama

Agencija je saopštila da se čak 85 odsto do sada registrovanih smrtnih slučajeva tokom ta tri dana odnosi na osobe starije od 65 godina, kao i da je broj ljudi koji su preminuli kod kuće porastao za oko 40 odsto, naročito u regionu Pariza.

Herteli i drugi predstavnici pogrebne industrije navode da su mrtvačnice u Parizu vrlo brzo ostale bez slobodnog prostora. Gradske vlasti saopštile su da su za potrebe gradskih mrtvačnica postavljena dva privremena rashladna objekta kapaciteta po 20 mesta, dok su bolnice u Parizu obezbedile još 50 dodatnih mesta.

Ipak, Herteli kaže da su mu kolege iz pogrebnih preduzeća ispričale da tela sada moraju da prevoze čak do Šartra, oko 80 kilometara od Pariza, kao i u druge regione oko glavnog grada.

Kako bi obezbedio dodatni prostor, zatražio je dozvolu nadležnih da privremeno postavi rashladne kontejnere ispred svoje mrtvačnice, koja se nalazi u blizini aerodroma Orli, ali odgovor još nije dobio.

„Porodice pate. Nemamo nikakvo rešenje koje možemo da im ponudimo, jer su pogrebna preduzeća prepuna. Duboko saosećamo sa njima, ali jednostavno nemamo šta da ponudimo. Suočavamo se sa velikim problemom“, rekao je.

Temperature dostigle istorijske rekorde

Tokom katastrofalnog toplotnog talasa 2003. godine, koji je do sada bio najsmrtonosniji u Francuskoj, stradalo je oko 15.000 ljudi, što je pokrenulo ozbiljnu nacionalnu raspravu o brizi za starije građane, koji su tada bili najugroženiji.

Prošlog leta, koje je takođe bilo izuzetno toplo, visokim temperaturama pripisano je više od 5.700 smrtnih slučajeva.

Pariska pogrebnica Veronik Bertran smatra da su mnoge lekcije iz 2003. godine u međuvremenu zaboravljene.

„Većina ljudi čiju smrt trenutno evidentiramo živela je sama, izolovana u svojim domovima. S obzirom na okolnosti u kojima su pronađeni, teško je izvući bilo kakav drugi zaključak osim da su preminuli zbog vrućine“, rekla je Bertran.

„Ljudi moraju da se probude. Potrebno je da se vrati solidarnost i da ponovo počnemo da brinemo o komšijama i starijim osobama koje žive same – da ih s vremena na vreme obiđemo, proverimo da li piju dovoljno vode i da li imaju odgovarajuću negu. Kako su godine prolazile, možda smo zaboravili da se ovako nešto može ponoviti, pa čak i da posledice mogu biti još teže nego ranije“, zaključila je.

BONUS VIDEO

Video