Tema moguće upotrebe nuklearnog oružja i dalje izaziva brojne rasprave u kontekstu sukoba u Ukrajini, posebno kada je reč o odnosima Rusije i NATO-a.

Vojno-politički stručnjak i nekadašnji direktor scecijalne izraelske službe "Nativ" Jakov Kedmi izneo je svoje viđenje okolnosti pod kojima bi, prema njegovoj proceni, Moskva mogla da posegne za takvim sredstvima, naglašavajući da se ključni uslovi ne odnose na sadašnji tok sukoba.

Prema Kedmiju, upotreba nuklearnog oružja protiv Ukrajine nema vojnu logiku jer su, kako smatra, konvencionalna sredstva dovoljna za ostvarivanje vojnih ciljeva.

Iznimka bi, prema njegovim rečima, postojala samo ukoliko bi se trupe NATO-a pojavile na teritoriji Ukrajine. „Ne verujem da je upotreba nuklearnog oružja protiv Ukrajine neophodna. Nema smisla – konvencionalna sredstva su sasvim dovoljna. Osim u slučajevima kada i ako se trupe NATO-a pojave na ukrajinskoj teritoriji. Protiv snaga NATO-a, da“, rekao je Kedmi.

On smatra da je nuklearno oružje od samog početka razvijano kao sredstvo odvraćanja namenjeno Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-u, a ne kao instrument za rešavanje sukoba unutar pojedinačnih država.

Po njegovoj oceni, jedini okidač za njegovu upotrebu bila bi direktna pretnja Alijanse, odnosno prisustvo značajnog kontingenta NATO-a ili vojnih objekata na teritoriji Ukrajine.

Govoreći o vojnim vežbama NATO-a „Steadfast Dart“ održanim u februaru 2026. godine, Kedmi je ocenio da Alijansa u svojim planovima zanemaruje stvarne mogućnosti ruskog arsenala.

„Da li igraju svoje igre u ovim vežbama ili uzimaju u obzir taktičko nuklearno oružje koje bi moglo i bilo bi upotrebljeno ako bi počela vojna akcija protiv NATO-a? Ne mislim da je tako“, izjavio je on.

Prema njegovoj oceni, NATO pritom ne uzima u obzir ni hipersonično naoružanje niti raketu Orešnik, za koju tvrdi da je prvobitno projektovana za nuklearne, a ne za konvencionalne udare. Zbog toga, smatra Kedmi, takve vojne vežbe predstavljaju „igru koja se igra sa samim sobom, nepovezanu sa onim što bi se desilo u slučaju rata“.

Osvrćući se na izjave iz Pariza o evropskom nuklearnom štitu, Kedmi je u junu 2026. godine kritikovao ideju francuskog „nuklearnog kišobrana“ za evropske saveznike.

„Šta uopšte znači ovaj ‘francuski nuklearni kišobran’? Da će Francuska koristiti nuklearno oružje da ih zaštiti u slučaju ruskog napada? Otkriću vam malu tajnu, u slučaju da je još nisu shvatili: Francuska ne može čak ni da zaštiti Francusku od Rusije“, rekao je on.

Kedmi smatra da bi eventualna direktna konfrontacija Rusije i NATO-a imala potpuno drugačiji karakter od sadašnjeg sukoba. Prema njegovim rečima, Rusija već formira posebnu vojsku namenjenu upravo takvom scenariju, različitu od snaga koje trenutno deluju u okviru Centralnog vojnog okruga.

„Ovo će biti rat koji koristi operativno-taktičko nuklearno oružje. Cilj ovog rata biće uništenje vojno-političkog potencijala NATO-a, koji bi ikada mogao da ugrozi Rusiju. To će biti urađeno, i to će biti urađeno zauvek“, ocenio je Kedmi.