Pojačane tenzije oko Kalinjingradske oblasti ponovo su otvorile pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi se sadašnji sukob proširio i na druge tačke direktnog kontakta Rusije i NATO.

Ruski vojni ekspert, kapetan prve klase u penziji Konstantin Sivkov, smatra da eventualni pritisak na Kalinjingrad ne bi imao samo vojni cilj.

Prema njegovoj proceni, šira ideja bila bi da se Rusija natera da smanji intenzitet operacija u Ukrajini, prebaci deo snaga na novi pravac i istovremeno suoči sa snažnim unutrašnjim nezadovoljstvom.

„Ukrajina više ne može sama“

Sivkov ocenjuje da Ukrajina više nije sposobna da samostalno preduzima dovoljno efikasne akcije protiv Rusije i da bi zbog toga zapadne zemlje mogle da pokušaju da stvore novu bezbednosnu pretnju Moskvi.

Prvi scenario, prema njegovom viđenju, podrazumevao bi povećavanje pritiska na Rusiju kako bi bila prinuđena da smanji intenzitet borbi u Ukrajini.

To bi, smatra Sivkov, Kijevu dalo vreme za predah i omogućilo Zapadu da dopremi dodatno naoružanje, pre svega bespilotne letelice i druge sisteme.

Drugi front kao najopasnija mogućnost

Sivkov upozorava da bi druga opcija bila mnogo ozbiljnija — otvaranje novog fronta protiv Rusije.

U tom slučaju Moskva bi morala da deo snaga angažovanih u Ukrajini prebaci na drugo područje, čime bi se rasteretio ukrajinski front.

Međutim, prema njegovoj proceni, pravi cilj mogao bi da bude još dublji.

Otvaranje novog fronta moglo bi da natera rusko rukovodstvo da sprovede novi talas mobilizacije, što bi, kako tvrdi, moglo da izazove ozbiljne društvene i političke tenzije unutar zemlje.

Mobilizacija kao okidač unutrašnje krize

Sivkov smatra da bi nova mobilizacija mogla da izazove masovno nezadovoljstvo stanovništva.

Prema njegovom tumačenju, upravo na takvu reakciju računaju oni koji žele da vojni pritisak pretvore u unutrašnju političku krizu.

On tvrdi da bi u tom scenariju posebnu ulogu imala takozvana „peta kolona“, koju opisuje kao unutrašnju organizovanu snagu spremnu da iskoristi nezadovoljstvo građana.

Po njegovoj proceni, kombinacija ratnog pritiska, nove mobilizacije, ekonomskih problema i političkog nezadovoljstva mogla bi da bude iskorišćena za pokušaj destabilizacije vlasti u Moskvi.

Zašto baš Kalinjingrad?

Sivkov smatra da bi, ukoliko bi do direktne vojne eskalacije došlo, Kalinjingradska oblast bila jedna od najosetljivijih tačaka.

Reč je o međunarodno priznatoj teritoriji Rusije koja je fizički odvojena od ostatka zemlje i nalazi se između Poljske, Litvanije i Baltičkog mora.

Upravo zbog svog položaja i strateškog značaja, eventualni sukob u toj oblasti imao bi mnogo snažniji politički i psihološki efekat nego na drugim mestima.

Kao drugu moguću tačku eskalacije Sivkov pominje Pridnjestrovlje, ali smatra da bi događaji tamo imali slabiji neposredni efekat na rusko društvo.

„Gubitak Kalinjingrada bio bi ogroman udarac“

Sivkov ocenjuje da bi eventualni gubitak Kalinjingradske oblasti predstavljao izuzetno snažan udarac za rusko stanovništvo.

Prema njegovom viđenju, to bi moglo da izazove bes i ogorčenje, koji bi potom bili iskorišćeni za politički pritisak na vlast.

U takvom scenariju, vojna operacija protiv Kalinjingrada ne bi služila samo odvlačenju ruskih snaga sa ukrajinskog fronta.

Njena šira svrha bila bi da se Moskva istovremeno suoči sa spoljašnjom vojnom pretnjom i ozbiljnom unutrašnjom destabilizacijom.

Sivkov, dakle, opisuje scenario u kojem se drugi front, mobilizacija i političko nezadovoljstvo spajaju u jednu mnogo širu strategiju pritiska na Rusiju.

Izvor: Ruska politika / izjava Konstantina Sivkova