Najveća ruska rafinerija nafte u Omskoj oblasti zapadnog Sibira obustavila je rad nakon teških ukrajinskih napada dronova u ponedeljak, saopštila su u utorak dva izvora iz industrije, preneo je Rojters, pozivajući se na nezavisne ruske novine "Moskva tajms" (The Moscow Times).

Napad na rafineriju u ponedeljak bio je jedan od napada Ukrajine sa najvećim dometom tokom petogodišnjeg sukoba. Ukrajinski bespilotni sistemi su, prema procenama, preleteli od 2.500 do čak 3.000 kilometara pre nego što su pogodili metu. Zatvaranje postrojenja, koje je vodeći proizvođač benzina u Rusiji, verovatno će pogoršati nestašicu goriva širom zemlje, procenjuje Rojters.

„Postrojenja u rafineriji nafte u Omsku su oštećena kao rezultat napada. Nijedan član osoblja postrojenja nije povređen“, rekao je Anatolij Serišev, predstavnik ruskog lidera Vladimira Putina u Sibiru, u saopštenju u utorak.

„Procena štete je trenutno u toku, a nadležne službe su organizovale radove na obnovi“, rekao je Serišev, ne navodeći detalje o tome kako je rad rafinerije pogođen. „Gazprom njeft“, vlasnik rafinerije, nije odmah odgovorio na zahtev za komentar. Rafinerija je, u međuvremenu, u utorak prestala da prodaje benzin i dizel na Međunarodnoj robnoj berzi u Sankt Peterburgu, prema podacima berze.

1

Jedinica za destilaciju sirove nafte, CDU-10, koja čini oko 38 procenata proizvodnog kapaciteta postrojenja od 24.580 metričkih tona dnevno, zapalila se i oštećena je u napadu, prema izvorima. Još jedna jedinica za primarnu preradu, CDU-11, takođe je van upotrebe, rekli su izvori. Ona čini 37 procenata kapaciteta postrojenja i može da preradi 24.000 tona nafte dnevno. Iako ta jedinica nije pogođena, neke mrežne veze neophodne za njen rad su oštećene, rekli su izvori. Takođe kažu da bi CDU-11, koja je puštena u rad 2023. godine, mogla da nastavi sa radom u bliskoj budućnosti.

Radovi su takođe obustavljeni u rafineriji u Moskvi

Omska rafinerija ima dve zatvorene jedinice za primarnu preradu, CDU-7 i CDU-8, sa proizvodnim kapacitetom od po 10.000 tona. Prema originalnim informacijama, rafinerija nafte u Omsku je 2024. godine preradila 22 miliona tona nafte, odnosno oko 440.000 barela dnevno, proizvodeći ukupno 5 miliona tona benzina i 8 miliona tona dizela, kako piše „Moskva tajms“.

Kampanja ukrajinskih udara dronova na energetska postrojenja u Rusiji, pre svega na rafinerije nafte, dovela je do neviđenih nestašica širom Rusije, uključujući Moskvu i Sankt Peterburg. Snimci na društvenim mrežama prikazuju beskrajne redove vozila koja čekaju 24 sata – ili, barem, bezuspešno – da napune rezervoare gorivom, dok se frustrirani građani pitaju kako je to moguće u zemlji koja je jedan od najvećih svetskih proizvođača nafte, a svađe i fizički sukobi u redovima postaju svakodnevnica. Mnoge benzinske pumpe, čak i u Moskvi, su zatvorene jer nemaju šta da prodaju.

2

Prošlog meseca, ključna moskovska rafinerija za snabdevanje ruske prestonice gorivom - koja snabdeva Moskvu sa više od 40 odsto benzina - u jugoistočnom okrugu Kapotnja, napadnuta je dva puta u roku od nekoliko dana. Rafinerija je potom takođe obustavila sve operacije zbog velike štete na ključnim objektima, a prema nekim procenama, možda neće nastaviti sa radom pre 2027. godine.

Kriza se produbljuje

Nakon ukrajinskih napada poslednjih meseci na neke od najvećih ruskih rafinerija, kojima je oštećena približno trećina ukupnih kapaciteta za preradu nafte, proizvodnja benzina u Rusiji je pala za oko 25 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema pisanju britanskog lista Gardijan, a benzinske pumpe se bore da zadovolje potražnju tokom vrhunca letnje turističke sezone i perioda žetve - kada Rusi tradicionalno troše ogromne količine goriva.

Do nestašice je prvo došlo na Krimu u maju, ali se od tada proširila na skoro celu zemlju. Prema nekim izveštajima, samo dva ruska regiona su pošteđena nestašice. Kriza sa gorivom postala je jedan od najvidljivijih poremećaja u ruskom svakodnevnom životu od početka sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, što dovodi u pitanje napore Kremlja da zaštiti stanovništvo od ekonomskih posledica rata.

3

Kako ocenjuju pojedini analitičari, kada je reč o ruskom lideru Vladimiru Putinu, prizor vozača koji satima čekaju da natoče gorivo teško da se uklapa u njegovu dugogodišnju poruku da život, uprkos sukobu u Ukrajini, uglavnom teče normalno.

„Masovni zamor od rata prerasta u masovno nezadovoljstvo“, rekao je Andrej Kolesnikov, politički analitičar sa sedištem u Moskvi, koji ipak veruje da je malo verovatno da će nestašice izazvati masovne proteste.

„Svakako postoji šok, ali nedostatak stvarnih mogućnosti da se utiče na situaciju – kao i rizici povezani sa pokušajem delovanja – čine proteste malo verovatnim“, rekao je on.

Ali poremećaji su postali toliko ozbiljni da su ruski zvaničnici prošle nedelje priznali planove za uvoz goriva iz Belorusije, Kazahstana i Indije, što je udarac za zemlju koja je inače jedan od najvećih svetskih izvoznika rafinisanih naftnih derivata. Vlada takođe razmatra privremeno snižavanje standarda kvaliteta goriva kako bi kompanijama omogućila da proizvode benzin i dizel nižeg kvaliteta.

Analitičari kažu da će dugoročne posledice nestašice u velikoj meri zavisiti od toga da li Kijev može da nastavi svoju kampanju napada na rusku naftnu infrastrukturu.

Procvat sivog tržišta

Nestašice su dovele do stvaranja sivog tržišta kakvo nije viđeno od neposrednih posledica raspada Sovjetskog Saveza. Prema pisanju lista „Novaja gazeta Evropa“, benzin se sada otvoreno reklamira na Telegramu i onlajn platformi Avito, a prodavci na Krimu nude dostavu goriva taksijem u roku od četiri sata, ali po mnogo višim cenama. Neki vozači su se okrenuli traženju sreće u inostranstvu, prelazeći granicu sa Kazahstanom i Kinom da bi se napunili - praksa poznata kao „benzinski turizam“.

Nestašice takođe počinju da štete ugledu Kremlja - prema istraživanju Levada centra, Putinov rejting odobravanja je pao za pet procentnih poena u junu na 74 procenta, što je najniži nivo u poslednje četiri godine. Istovremeno, udeo Rusa koji veruju da se zemlja kreće u pravom smeru pao je sa 61 procenta u maju na 52 procenta. A visoki ruski zvaničnici su počeli otvorenije da govore o ceni rata.