Vojni i politički analitičar Jakov Kedmi smatra da se javnost previše bavi izjavama Donalda Trampa, dok istovremeno zanemaruje poteze koje njegova administracija zaista povlači.

Kako navodi, Tramp je poznat po tome da često menja stavove i da u kratkom roku iznosi potpuno suprotne ocene o istim ljudima i državama.

Reči nisu važne, dela jesu

Kedmi kao primer navodi Trampov odnos prema severnokorejskom lideru Kim Džong Unu, koga je najpre kritikovao, a zatim javno hvalio.

Sličan obrazac, prema njegovim rečima, postojao je i u odnosima sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, kao i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Zbog toga smatra da rusko rukovodstvo ne bi trebalo da pridaje veliki značaj Trampovim izjavama, već isključivo konkretnim političkim i vojnim odlukama.

Šta Rusija mora da prati

Analitičar ističe da bi Moskva morala ozbiljno da razmotri informacije prema kojima je Tramp pozitivno ocenio ukrajinske napade na ruske rafinerije ili ranije tražio od Vladimira Putina da ne gađa ukrajinsku energetsku infrastrukturu.

Posebno važnim ocenjuje navode o mogućnosti da Ukrajina dobije licencu za proizvodnju raketa sistema „Patriot“.

Prema njegovom mišljenju, na takve poteze Rusija ne bi trebalo da odgovara saopštenjima, već konkretnim vojnim akcijama.

"Primenite silu ako želite rezultat"

Kedmi podseća da su i Donald Tramp i američki senator Marko Rubio više puta isticali da se u pregovorima rezultat postiže primenom sile.

On smatra da bi upravo taj princip Rusija mogla da primeni na ukrajinskom ratištu kako bi, kako tvrdi, primorala Kijev na pregovore.

Prema njegovoj oceni, cilj bi bio nanošenje maksimalne štete vojnoj infrastrukturi, uz tvrdnju da bi takav pristup dugoročno mogao da skrati sukob.

Kritika sadašnje ruske strategije

Govoreći o ruskim vojnim operacijama, Kedmi ocenjuje da Moskva trenutno pokušava da oslabi ukrajinsku protivvazdušnu odbranu uništavanjem sistema „Patriot“.

Ipak, smatra da ostaje otvoreno pitanje da li se Rusija i dalje drži prvobitnih strateških ciljeva iz 2022. godine ili se fokus preusmerio isključivo na četiri oblasti koje je proglasila delom svoje teritorije.

Gde je kraj ruske ofanzive?

Na kraju analize Kedmi postavlja pitanje koje, kako kaže, i dalje nema odgovor.

Prema njegovim rečima, nije jasno da li Rusija svoje ciljeve vidi na granicama Donjecke oblasti, na istočnoj obali Dnjepra ili na crnomorskim lukama poput Odese, Iličevska i Izmaila.

On zaključuje da će upravo odgovor na to pitanje pokazati da li Moskva ostaje pri ciljevima koje je postavila na početku sukoba ili je u međuvremenu promenila svoju strategiju.