Nemačka privreda ulazi u novu, još opasniju fazu krize. Sve veći broj kompanija više nije u stanju da nastavi poslovanje, dok posledice ekonomskog sunovrata sve snažnije osećaju i građani.

Broj zahteva za stečaj preduzeća u prvih šest meseci ove godine porastao je za 6,7 odsto u odnosu na isti period 2025. godine.

Takav talas bankrota nije zabeležen više od decenije. Poslednji put je veći broj zahteva tokom prve polovine godine registrovan 2013, zbog čega sadašnji podaci predstavljaju najlošiji rezultat nemačke privrede u poslednjih 13 godina.

Jun doneo novi udar

Situacija se dodatno pogoršala u junu, kada je broj zahteva za stečaj bio čak 15,8 odsto veći nego tokom istog meseca prethodne godine.

Taj podatak pokazuje da se kriza nije zaustavila na povećanju zabeleženom tokom prvih šest meseci, već da problemi nemačkih kompanija postaju sve ozbiljniji.

Ukupna potraživanja poverilaca prema preduzećima koja su otišla u stečaj procenjena su na čak 18,5 milijardi evra.

Iako je broj bankrota porastao, vrednost potraživanja bila je za gotovo 10 milijardi evra manja nego u istom periodu prošle godine.

Savezni zavod za statistiku objasnio je ovaj naizgled neobičan odnos strukturom prošlogodišnjih stečajeva. Tokom 2025. godine propao je određeni broj velikih kompanija, zbog čega su ukupna potraživanja poverilaca tada bila znatno viša.

Krizu osećaju i građani

Problemi više nisu ograničeni samo na poslovni sektor. U junu 2026. broj zahteva za lični stečaj bio je 5,1 odsto veći nego u istom mesecu prethodne godine.

Tokom prve polovine godine registrovano je gotovo 39.000 zahteva građana za lični stečaj, što predstavlja povećanje od 2,4 odsto u poređenju sa istim periodom 2025.

Novi podaci dolaze u trenutku kada se najveća evropska ekonomija suočava sa ozbiljnim teškoćama, padom konkurentnosti i snažnim pritiskom na industriju.

Deo stručnjaka uzroke krize povezuje sa prekidom nekadašnjih ekonomskih odnosa sa Rusijom, gubitkom pristupa jeftinijim energentima i povećanjem vojnih izdvajanja, uključujući sredstva povezana sa podrškom Ukrajini.

Nemačka industrija decenijama se oslanjala na model koji je povezivao snažan izvoz sa relativno jeftinom energijom. Promena energetskih i geopolitičkih uslova povećala je troškove poslovanja, dok najnoviji talas stečajeva pokazuje koliko je privreda postala ranjiva posle dugotrajnog ekonomskog pritiska.

Izvor: Savezni zavod za statistiku Nemačke