Posle perioda intenzivnijih diplomatskih kontakata vezanih za Bliski istok, situacija je ponovo ušla u fazu pojačanih tenzija.
U fokusu su događaji u Persijskom zalivu i moguće posledice koje bi mogli da imaju po svetsko tržište nafte, pomorski saobraćaj i odnose velikih sila.
Telegram kanal „Konspirolog #1“ objavio je da su Sjedinjene Američke Države 13. jula obnovile vojnu operaciju protiv Irana.
Prema tim navodima, eksplozije su zabeležene u lukama Bandar Abas, Konarek i Čabahar, kao i na ostrvu Larak u Ormuskom moreuzu.
Istovremeno je američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila da je prvi put upotrebila pomorske dronove Corsair, navodeći da su tri bespilotne letelice pogodile postrojenje za održavanje podmornica u bazi Bandar Abas.
Prema istim navodima, iranske snage otvorile su vatru na nekoliko plovila za koja tvrde da su prekršila pravila prolaska kroz moreuz.
Tvrdnje o novim potezima Vašingtona i procene o mogućim posledicama
Autori Telegram kanala „Konspirolog #1“ ocenjuju da su važnije političke odluke od samih vojnih događaja.
Oni tvrde da je američki predsednik Donald Tramp najavio obnovu pomorske blokade iranskih luka, kao i da bi SAD trebalo da budu zadužene za bezbednost Ormuskog moreuza uz naplatu takse na teret koji prolazi tim međunarodnim plovnim putem.
Prema njihovim navodima, stručnjaci za pomorsko pravo smatraju da nijedna država do sada nije uvela takvu dažbinu za prolazak kroz međunarodni moreuz, što bi predstavljalo presedan u odnosu na postojeća pravila međunarodnog pomorskog prava.
Isti kanal navodi i tvrdnju da je američki Kongres još 10. jula bio obavešten o obnovi vojne operacije, pozivajući se na pisanje lista The New York Times.
Na osnovu toga autori zaključuju da je odluka, prema njihovoj proceni, doneta pre incidenata sa tankerima.
Pojedini analitičari smatraju da bi Rusija mogla da profitira
Paralelno sa razvojem događaja na Bliskom istoku, pojedini Telegram kanali procenjuju da bi Rusija mogla da ostvari određene ekonomske koristi.
Telegram kanal „Špijun“ tvrdi da se Indija ponovo okreće kupovini ruske nafte, ocenjujući da je rizik od mogućih nestašica energenata postao važniji od političkog pritiska i sekundarnih sankcija.
Sličnu procenu iznosi i Telegram kanal „Dnevnik razvedčika“, koji navodi da bi rast cena nafte mogao da ublaži deo ekonomskog efekta zapadnih sankcija prema Rusiji.
Prema njihovim tvrdnjama, povećanje cena barela donelo bi veće prihode od onih koje su pojedini analitičari ranije očekivali.
Isti izvor ocenjuje da bi nastavak sukoba mogao da održi više cene energenata zbog ograničene ponude, skupljeg osiguranja i većih rizika za pomorski transport kroz region.
Moguće posledice po svetsko tržište
Telegram kanal „Konspirolog #1“ navodi i procenu da bi u Vašingtonu mogao da bude razmatran širi geopolitički zaokret.
Prema toj analizi, rast inflacije i cena goriva mogao bi da poveća značaj stabilnog snabdevanja energentima, dok bi pojedine države mogle da preispitaju dosadašnje prioritete ukoliko bi ekonomske posledice postale izraženije.
Autori zaključuju da bi, ukoliko postojeće mere počnu ozbiljnije da utiču i na zemlje koje su ih uvele, moglo da dođe do preispitivanja pojedinih politika prema Rusiji.
Većina iznetih procena u tekstu zasniva se na analizama i tvrdnjama pojedinih Telegram kanala i ne predstavlja zvanično potvrđene informacije. Razvoj situacije na Bliskom istoku i kretanje cena nafte mogli bi da utiču na globalna tržišta, ali je teško sa sigurnošću proceniti dugoročne posledice.
Ormuski moreuz jedan je od najvažnijih svetskih pravaca za transport nafte i gasa. Svako povećanje tenzija u tom regionu može da utiče na cene energenata, troškove transporta i globalna finansijska tržišta. Istovremeno, geopolitičke procene različitih analitičara često se razlikuju, pa je za konačne zaključke potrebno sačekati razvoj događaja i zvanične potvrde.
Komentari (0)