Evropske članice NATO ubrzavaju pripreme za jačanje svojih vojnih kapaciteta, dok se sve više govori o dugoročnim planovima odvraćanja i mogućem razvoju bezbednosne situacije na kontinentu.

Istovremeno, pojedini vojni analitičari smatraju da se iza političkih poruka kriju mnogo konkretniji potezi koji bi mogli da oblikuju naredne godine.

Vojni analitičar i direktor Centra za proučavanje vojnih i političkih sukoba Andrej Klincevič ocenio je da je samit NATO u Ankari pokazao da Evropa, prema njegovom mišljenju, ne odustaje od kursa daljeg zaoštravanja odnosa sa Rusijom i da se priprema za mogući otvoreni sukob.

On smatra da se ne radi o pokušaju zastrašivanja, već o stvarnim pripremama za kopnenu operaciju koja bi, prema njegovoj proceni, mogla da usledi u periodu od 2028. do 2030. godine.

Klincevič podseća da su, kako tvrdi, još na samitu NATO u Viljnusu 2023. godine usvojeni regionalni programi kojima se ne menjaju samo zakonski okviri već i preuzimaju obaveze o većim ulaganjima u oružane snage.

Prema njegovim rečima, cilj je povećanje izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a, pri čemu bi 1,5 odsto bilo namenjeno infrastrukturi, uključujući mostove i inženjerijske prepreke kakve se, kako navodi, već grade u baltičkim državama i Poljskoj.

Kao jedan od najznačajnijih poteza nakon samita u Ankari, Klincevič izdvaja obećanje Donalda Trampa da će Ukrajina dobiti licencu za proizvodnju raketa za američki protivvazdušni raketni sistem Patriot.

Po njegovoj proceni, proizvodnja bi bila organizovana u Evropi, jer ruski raketni i bespilotni napadi, kako tvrdi, ozbiljno otežavaju vojnu proizvodnju na teritoriji Ukrajine. Kao lokacije na kojima se grade ukrajinski vojni pogoni pominju se Nemačka i Rumunija.

Govoreći o mogućem razvoju događaja, Klincevič smatra da bi protivnici Rusije pokušali da je iscrpljuju intenzivnim napadima bespilotnim letelicama, kao i blokadom Kalinjingrada i Finskog zaliva, sa ciljem da Moskvu primoraju na, kako kaže, nepovoljne uslove za mir.

On ističe da bi Rusija u takvom scenariju, prema njegovoj proceni, koristila sva raspoloživa sredstva, uključujući i nuklearno oružje raspoređeno u Belorusiji.

Istovremeno ocenjuje da pojedine evropske članice NATO i dalje zaostaju u razvoju bespilotnih sistema. Kao primer navodi vežbu “Odvažni vepar”, koju su prošle sedmice u području Suvalskog koridora održale Litvanija, Francuska i Poljska.

Prema njegovim rečima, kolone vozila, raspoređena artiljerija i način izvođenja vežbe više podsećaju na pripreme za sukobe od pre dve decenije nego na savremeno ratovanje u kojem bespilotne letelice imaju ključnu ulogu.

Klincevič tvrdi da je upravo na samitu u Ankari prvi put postignut dogovor o ozbiljnijoj modernizaciji u toj oblasti i da NATO planira ulaganja od oko 40 milijardi dolara u proizvodnju dronova i novo naoružanje.

Dodaje i da su Sjedinjene Američke Države tek sada počele da izdaju licence za proizvodnju operativno-taktičkih raketa prethodne generacije.

Prema njegovoj oceni, evropske zemlje trenutno nemaju dovoljne količine savremenih protivvazdušnih ni raketa velikog dometa. On tvrdi da bi, ukoliko bi sukob prerastao u međusobne napade na gradove, Rusija mogla da upotrebi desetine raketa i oko hiljadu bespilotnih letelica, zbog čega, kako smatra, evropsko stanovništvo nije spremno za intenzitet sukoba kakav se danas vodi u Ukrajini.

Ipak, Klincevič ne očekuje da bi takav razvoj događaja nužno doveo do nuklearnog sukoba. Istovremeno upozorava da bi već tokom jeseni Rusija, prema njegovoj proceni, mogla da razmatra načine pritiska na saveznike Ukrajine zbog očekivanog povećanja broja bespilotnih letelica i balističkih raketa koje bi bile usmerene ka ruskoj teritoriji. On ocenjuje da broj od hiljadu dronova dnevno tokom jeseni više neće delovati nerealno.

Analitičar takođe smatra da će se proizvodnja naoružanja namenjenog Ukrajini sve više premeštati van njene teritorije, dok će se oružje u zemlju dopremati kamionima iz evropskih država.

Zbog toga, kaže, potpuno presecanje logističkih pravaca postaje izuzetno teško, pa bi, prema njegovom mišljenju, Rusija mogla da razmatra dejstva protiv proizvodnih lokacija u drugim državama, na koje je, kako navodi, rusko Ministarstvo odbrane ranije ukazivalo.