Administracija predsednika SAD Donalda Trampa priprema sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji sa Saudijskom Arabijom koji bi mogao da predstavlja presedan u američkoj politici neširenja nuklearnog oružja. Iako dokument ne znači da će Rijad odmah dobiti centrifuge ili drugi osetljivi nuklearni materijal, prvi put ostavlja mogućnost da Saudijska Arabija razvija delove sopstvenog nuklearnog gorivnog ciklusa, uključujući obogaćivanje uranijuma.

Takav pristup izazvao je zabrinutost stručnjaka za nuklearnu bezbednost, koji upozoravaju da ista tehnologija koja se koristi za proizvodnju goriva za nuklearne elektrane, uz dodatni razvoj, može da posluži i za proizvodnju materijala pogodnog za izradu nuklearnog oružja.

Saudijska Arabija želi sopstveni nuklearni ciklus

Za razliku od većine država koje koriste nuklearnu energiju i gorivo nabavljaju od specijalizovanih međunarodnih dobavljača, Saudijska Arabija godinama insistira na tome da razvije sopstvene kapacitete za obogaćivanje uranijuma.

Iako obogaćivanje za civilne potrebe samo po sebi ne predstavlja razvoj nuklearnog oružja, stručnjaci upozoravaju da ista infrastruktura može postati osnova za vojni program ukoliko se jednog dana donese politička odluka o tome.

Nema najstrožeg nadzora IAEA

Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da nacrt sporazuma ne predviđa obavezu Saudijske Arabije da prihvati Dodatni protokol Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koji omogućava nenajavljene inspekcije, širi pristup dokumentaciji i detaljniju kontrolu nuklearnih aktivnosti.

Umesto toga, predviđen je poseban bilateralni mehanizam kontrole između Vašingtona i Rijada.

Američka administracija tvrdi da će i takav model sadržati dodatne zaštitne mere pri obogaćivanju uranijuma, preradi goriva i proizvodnji nuklearnog materijala. Međutim, detalji tih mehanizama nisu objavljeni, zbog čega stručnjaci smatraju da ne mogu da zamene ovlašćenja koja IAEA dobija kroz Dodatni protokol.

Stručnjaci upozoravaju na dugoročne rizike

Analitičari upozoravaju da američka kontrola nije trajna garancija.

U slučaju političkih promena u Saudijskoj Arabiji, buduće vlasti mogle bi da preuzmu potpunu kontrolu nad postrojenjima, udalje strane stručnjake i nastave razvoj programa koristeći već stečeno znanje, tehnologiju i infrastrukturu.

Zaokret u odnosu na dosadašnju američku politiku

Američki sekretar za energetiku Kris Rajt još u oktobru 2025. godine saopštio je da su pregovori o civilnoj nuklearnoj saradnji završeni, naglašavajući da će partnerstvo biti zasnovano na američkoj tehnologiji i principima neširenja nuklearnog oružja.

Međutim, dokumenti do kojih je došao CNN pokazuju da nacrt sporazuma ne sadrži izričitu zabranu saudijskog obogaćivanja uranijuma niti obavezu prihvatanja Dodatnog protokola IAEA.

To pitanje dodatno dobija na značaju zbog ranijih izjava saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, koji je više puta poručio da će njegova zemlja razviti nuklearno oružje ukoliko to učini Iran.

Emirati ostali primer "zlatnog standarda"

Potpuno drugačiji pristup primenjen je u slučaju Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Prilikom potpisivanja Sporazuma 123 sa SAD, Abu Dabi se dobrovoljno odrekao obogaćivanja uranijuma i prerade istrošenog goriva, zbog čega se taj model u međunarodnim krugovima smatra "zlatnim standardom" civilne nuklearne saradnje.

Predloženi sporazum sa Saudijskom Arabijom značajno odstupa od tog principa.

Kongres ima poslednju reč

Po potpisivanju sporazuma, Bela kuća moraće da ga dostavi američkom Kongresu.

Predstavnički dom i Senat potom imaju rok od 90 dana da usvajanjem odgovarajućih rezolucija blokiraju njegovo stupanje na snagu. Ukoliko se to ne dogodi, sporazum će automatski postati važeći.

Prema navodima CNN-a, dokument još nije formalno prosleđen Kongresu, ali su pojedini članovi već upoznati sa njegovim osnovnim odredbama, uključujući mogućnost da Saudijska Arabija dobije ograničeno pravo na obogaćivanje uranijuma ili preradu plutonijuma.

Jedan od izvora opisao je takav ustupak kao presedan u istoriji američke nuklearne saradnje.

Borba za milijarde i globalno nuklearno tržište

Pregovori sa Rijadom nisu motivisani isključivo bezbednosnim razlozima.

Vašington želi da američke kompanije preuzmu vodeću ulogu u izgradnji saudijskih nuklearnih elektrana i dugoročno obezbede isporuku goriva, tehnologije i usluga, umesto konkurenata iz Rusije, Kine, Francuske ili Južne Koreje.

Sličan geopolitički zaokret vidi se i u Argentini, gde se saradnja sa Moskvom u nuklearnom sektoru praktično gasi, dok se vlada predsednika Havijera Mileja sve snažnije oslanja na Sjedinjene Američke Države. Američka kompanija Majtner Enerdži već je predstavila plan ulaganja od 1,2 milijarde dolara u mali modularni reaktor snage 300 megavata u nuklearnoj elektrani Atuča.

Ukoliko Tramp potvrdi sporazum u sadašnjem obliku, Saudijska Arabija neće automatski postati nuklearna sila. Ipak, steći će pristup tehnologijama, znanju i infrastrukturi koje bi joj u budućnosti mogle znatno olakšati razvoj vojnog nuklearnog programa, uz nivo međunarodnog nadzora koji je slabiji od standarda na kojima je Vašington godinama insistirao.