Najave Vlade Crne Gore da će ovo biti rekordna turistička sezona nemaju uporište u realnosti, smatra profesor Rade Ratković.
"Takve najave nemaju nikakvo uporište u ekonomskoj realnosti i realnim indikatorima. Reč je o klasičnim političko-promotivnim izjavama kakve slušamo od gotovo svih ministara u nizu, naročito kada se primiču izbori", rekao je Ratković u dužem intervjuu za podgorički Dan.
On kaže da, ako se analizira realno stanje, loša tržišna pozicija crnogorskog turizma, strukturni gepovi u turističkoj ponudi, skraćenje sezone, pad broja noćenja, niska stopa popunjenosti kapaciteta i pad naplate taksi, jasno je da se ne može govoriti o rekordima, već o ozbiljnim strukturnim gubicima.
"Uspeh se ne sme meriti pukim 'brojanjem glava' na prelaznim tačkama, već čistim ekonomskim profitom, prosečnom cenom po raspoloživoj sobi (RevPAR) i dužinom sezone, a po svim tim parametrima, mi smo na samom dnu Mediterana", naveo je Ratković.
Prema njegovim rečima, dosadašnji tok sezone jasno potvrđuje zabrinjavajući trend stagnacije i regresa.
"Zvanični podaci o prometu u kolektivnim turističkim objektima, zaključno sa majem ove godine, pokazuju pad broja ukupnih dolazaka za preko dva odsto, stranih turista za preko tri odsto i povećanje domaćih turističkih dolazaka za oko 3,3 odsto. Sa noćenjima je situacija još gora: pad ukupnih noćenja za 3,7 odsto, pad noćenja stranaca za oko četiri odsto, rast domaćih noćenja za 3,7 odsto, što znači da se dužina boravka gostiju konstantno skraćuje i da Crna Gora ubrzano dobija karakter prolazne destinacije. Finansijski indikatori, poput naplate boravišne takse sredinom juna, beleže pad od čak 7,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine zbirno, za fizička lica 16 odsto", ukazao je Ratković.
Ističe da je hronična boljka koja se ponavlja i ove godine jeste drastično skraćenje špica sezone na svega dva meseca.
"Sredinom jula imamo poluprazne plaže, a veće gužve su rezervisane uglavnom za vikende. Dok se privatni smeštaj i stanovi za tržište (uglavnom sivo tržište) množe i čine već 60 odsto do 70 odsto ukupnih kapaciteta i procenjenog prometa, naša popunjenost je na svega 25 odsto na godišnjem nivou, što je dva i po puta manje od mediteranskog proseka. Jun i septembar funkcionišu dobro kroz organizovani promet, ali u špicu sezone, zbog saobraćajnog kolapsa, komunalne buke i neusklađenog odnosa cene i ukupnog kvaliteta, gubimo korak sa ozbiljnim destinacijama. U pogledu tržišne pozicije smo negativan izuzetak na Mediteranu, vodeća emitivna tržišta Evrope sa preko 60 odsto i više, za razluku od nas, gde siromašna i kratkosezonska tržišta dominiraju, učestvuju preko 50 odsto", kaže profesor Ratković i dodaje:
"Naši emitivni favoriti za kolektivni smeštaj su: Srbija 16,6 odsto,Crna Gora 11 odsto, Ujedinjeno Kraljevstvo 8,8 odsto, Nemačka 6,9, Francuska 6,1, Turska 5,9, Bosna i Hercegovina 5,5 odsto, Rusija 4,7 odsto i ostale zemlje 45,5 odsto. Mi na dominaciji ovih tržišta, gde organizovani turizam učestvuje sa oko jednu četvrtinu, ne možemo imati dugu sezonu, niti zadovoljavajuću popunjenost, a time ni prihvatljivu prosečnu cenu i prihod po raspoloživoj sobi".
Na pitanje u kome je problem i da li Crnoj Gori treba strategija za turizam, profesor Ratković kaže da da crnogorski preduzetnici imaju i znanje, i ideje i entuzijazam; a problem je isključivo u odsustvu države kao kohezivnog faktora i regulatora.
"Moramo hitno doneti dugoročnu strategiju razvoja, makar do 2040. godine, prekinuti praksu kratkoročnih dokumenata i stvoriti klimu u kojoj će struka i realni pokazatelji upravljati našim najvrednijim resursima – onim što strani eksperti nazivaju '3P': Prostor, Priroda i Prošlost", naveo je Ratković i istakao:
"Moramo se ugledati na dobre primere iz komšiluka – poput Poreča u Hrvatskoj, koji strogo ograničava spratnost hotela i ulaže u održive eko-kampove i glamping, ili na agroturizam koji privlači visokoplatežne goste u zaleđe i unutrašnjost. Ako to ne uradimo, naš turizam je osuđen na tiho odumiranje koje je, nažalost, već zabrinjavajuće počelo", prenosi Tanjug.
BONUS VIDEO
Komentari (0)