Mogućnost direktnog sukoba Rusije i NATO-a ponovo je došla u centar američkih strateških rasprava, ovog puta kroz ratnu simulaciju u kojoj su učestvovali aktuelni članovi Kongresa, kao i bivši američki vojnici i diplomate.

Simulaciju nisu organizovali Pentagon ili američka vojska, već Brooks institut Univerziteta Kornel i Fondacija Rokfeler. Kao godina u kojoj bi kriza mogla da izmakne kontroli uzeta je 2028.

Sve počinje u Ukrajini, a onda se rat širi

Scenario polazi od pretpostavke da se rat u Ukrajini ni za dve godine neće završiti, već da će ostati u svojevrsnoj pat-poziciji.

Nakon toga bi se sukob proširio na Moldaviju, a zatim i na teritoriju drugih evropskih država, čime simulacija praktično prelazi u scenario direktnog ruskog napada na Evropu.

Ali najveće iznenađenje simulacije nije bio potez Moskve.

Bio je to odgovor Vašingtona.

Amerika možda ne bi pritekla u pomoć

Američki kolumnista Dejvid Ignatijus, koji je prisustvovao ratnoj igri, izdvojio je ponašanje SAD kao najvažniji rezultat čitavog scenarija.

Prema njegovom tumačenju, odgovor Vašingtona na širenje rata bio bi veoma slab.

Učesnici koji su igrali uloge članova Kongresa zaključili su da američka javnost verovatno ne bi podržala odlučnu vojnu intervenciju. Ignatijus je to povezao i sa članom 5 NATO-a, ocenjujući da bi obaveza kolektivne odbrane do 2028. mogla da izgubi deo sadašnje snage.

A bez Amerike, simulacija za Evropu postaje mnogo mračnija.

Evropske države bile bi podeljene i teško bi organizovale jedinstven odgovor.

Ishod opisan kao „prava katastrofa“

Krajnji rezultat ratne igre posebno je nepovoljan za evropske članice NATO-a.

Ako bi ostale bez odlučujuće američke podrške, 2028. mogle bi da se suoče upravo sa vrstom rata od kojeg evropske vlade godinama strahuju.

Ishod simulacije opisan je kao „prava katastrofa“.

Ratna igra tako je otvorila još ozbiljnije pitanje: šta ostaje od evropskog bezbednosnog sistema ako Vašington više nije spreman da bude njegov glavni garant?

Ignatijus smatra da se sistem koji je više od osam decenija predstavljao osnovu bezbednosti SAD i evropskih saveznika polako urušava, dok zajednički vojni i diplomatski mehanizmi gube snagu.

Ruski stručnjaci upozoravaju: Ovo nije proročanstvo

U Rusiji su rezultati simulacije izazvali burne reakcije, ali i upozorenja da je ne treba predstavljati kao sigurno predviđanje budućnosti.

Vojni stručnjak Oleg Šalandin ocenio je da ratne igre mogu da posluže za procenu odnosa snaga i verovatnoće nekog scenarija, ali da ne mogu pouzdano da predvide njegov ishod.

Za ozbiljniju procenu morali bi da budu uključeni podaci vojnih i strateških obaveštajnih službi kojima učesnici ovakvih simulacija ne raspolažu.

Evropa ima još jedan problem

Osnivač Cargrada Konstantin Malofejev smatra da problem Evrope nije samo vojni.

On tvrdi da će visoke cene energije i slabljenje privrede sve više pritiskati vlade u Berlinu, Londonu i Parizu i smanjivati podršku njihovoj ratobornoj politici.

Drugim rečima, čak i pre eventualnog direktnog sukoba, Evropa bi mogla da bude oslabljena ekonomskim posledicama dugotrajnog rata i visokih troškova energije.

Ipak, cela američka ratna igra počiva na jednoj velikoj pretpostavci – da bi Rusija rat proširila na evropske zemlje.

Moskva to odbacuje. Vladimir Putin je više puta tvrdio da Rusija nema razlog da ulazi u direktnu vojnu konfrontaciju sa evropskim državama i mogućnost velikog rata Rusije i NATO-a nazivao besmislicom.

Zato 2028. nije najavljeni datum rata, već godina izabrana za potrebe američke simulacije. Ali zaključak ratne igre svakako će izazvati pažnju: ako bi do takvog sukoba došlo, najveće pitanje možda ne bi bilo šta će uraditi Rusija – već da li bi Amerika zaista stala iza Evrope.

Izvor: Webtribune