Identifikovano je 35 područja pogođenih virusom Zapadnog Nila u šest evropskih zemalja, od kojih se 20 područja nalazi u Italiji, šest u Grčkoj, četiri u Rumuniji, po dva u Severnoj Makedoniji i Španiji i jedan u Francuskoj.

U Italiji je do 22. jula 46 slučajeva, Grčkoj 21, Severnoj Makedoniji i Rumuniji po pet, u Španiji tri i u Francuskoj jedan slučaj. 

U Italiji je najviše slučajeva zabeleženo u Kremoni - sedam, Milanu i Novari po pet, U Grčkoj je najviše slučajeva - devet zabeleženo u regionu Istočna Atika, u Rumuniji u Bukureštu (1), Španiji u Alikanteu (1) i Sevilji (2), u Severnoj Makedoniji u Skoplju (3) i u Francuskoj u oblasti Pirineja (1), navodi se na sajtu SZO.

U Grčkoj je, prema podacima grčkih zdravstvenih vlasti zabeležen 21 slučaj do 22 jula, od čega je 14 slučajeva zabeleženo samo u poslednjoj nedelji, kao i da se kod 20 od 21 pacijenta razvio encefalitis ili meningitis.

Italija ima najširu geografsku rasprostranjenost, sa 21 potvrđenim slučajem u 17 različitih područja zaključno sa 15. julom.

Slučajevi lokalnog prenosa prijavljeni su i u Španiji (2), Rumuniji (2) i Severnoj Makedoniji (2).

"Uzimajući u obzir povećanje slučajeva virusa Zapadnog Nila u nekim delovima kontinenta, na početku sezone prenosa, SZO Evropa poziva na jačanje nadzora nad komarcima i aktivnosti podizanja javne svesti o merama zaštite. Za većinu ljudi rizik ostaje nizak, ali svako ko živi u pogođenom području ili putuje u njega treba da preduzme osnovne mere kako bi izbegao ubode komaraca", upozorila je SZO.

Direktor SZO za Evropu Hans Kluge istakao je da virus nije nova pretnja ali da se uslovi koji pogoduju njegovom širenju brzo menjaju.

"Tople temperature i duža leta daju komarcima više vremena i teritorije za prenos ovog virusa. Većina infekcija je blaga, ali oko 1 od 150 osoba koje se zaraze virusom razvije tešku infekciju koja utiče na centralni nervni sistem i može da bude potencijalno fatalna. Jednostavne mere opreza poput pokrivanja, korišćenja sredstava za zaštitu od insekata i uklanjanja stajaće vode oko kuće mogu da naprave razliku. Svako ko razvije visoku temperaturu, osip ili ukočen vrat nakon uboda komarca treba se bez odlaganja da se konsultuje sa lekarom", rekao je on.

Zbog svega toga SZO predlaže nošenje svetle odeće koja pokriva veći deo tijela, uključujući duge rukave i pantalone, da se ograniči vreme provedeno na otvorenom u zoru i sumrak, da se postave mreže protiv komaraca na vrata i prozore i da se koriste sredstva protiv uboda komaraca.

Oko 70-80 odsto ljudi zaraženih virusom Zapadnog Nila neće razviti nikakve simptome, a oni koji ih ipak razviju mogu da osete groznicu, glavobolju, umor, bolove u telu, mučninu ili povraćanje, a ponekad i osip ili otečene limfne žlezde.

Teški oblik bolesti može da uzrokuje visoku temperaturu, ukočenost vrata, dezorijentaciju, tremor, konvulzije, slabost mišića, paralizu ili komu.