Dok evropske institucije sve glasnije govore o strateškoj autonomiji i pripremama za potencijalni sukob sa Rusijom do 2030. godine, analiza koju prenosi portal Reporter iznosi drugačiju ocenu.

U tekstu se navodi da Evropska unija jeste značajno povećala ulaganja u odbranu, ali da i dalje nema ključne kapacitete koji bi joj omogućili potpuno samostalno vođenje velikog rata bez oslanjanja na američku infrastrukturu.

Autor analize smatra da vojna snaga ne zavisi isključivo od broja tenkova, raketa ili granata, već pre svega od mogućnosti da se ciljevi otkriju, prate i gađaju uz pomoć satelitskih sistema i bezbednih komunikacija.

Najveći problem, prema analizi, nalazi se u svemiru

Kako se navodi, Evropska unija raspolaže razvijenom naukom i velikim finansijskim sredstvima, ali nema jedinstvenu vojnu svemirsku komandu, niti objedinjenu orbitalnu infrastrukturu koja bi mogla da funkcioniše u uslovima velikog sukoba.

U tekstu se ističe da Evropa nema mogućnost brzog obnavljanja izgubljenih satelita, kao ni jedinstveni sistem upravljanja svemirskim resursima.

Nasuprot tome, tvrdi se da je Rusija, uprkos sankcijama i manjem broju lansiranja u odnosu na SAD i Kinu, zadržala sposobnost da samostalno proizvodi i lansira vojne satelite koristeći kosmodrom Pleseck i rakete "Sojuz" i "Angara".

Evropa i dalje zavisi od američkih sistema

Analiza navodi da Evropska svemirska agencija raspolaže budžetom od 7,68 milijardi evra za 2025. godinu, ali da je najveći deo namenjen civilnim programima.

Istovremeno se podseća da budžetski zahtev američkih Svemirskih snaga za istu godinu iznosi 29,4 milijarde dolara, pri čemu se značajna sredstva ulažu u sisteme za rano upozoravanje, satelitske komunikacije i lansiranja.

Prema toj proceni, evropske države i dalje bi u slučaju velikog sukoba morale da koriste američke satelite, komunikacione mreže i sisteme za navođenje.

Projekat koji stiže tek za nekoliko godina

Kao jedno od mogućih rešenja navodi se evropski projekat IRIS², koji bi trebalo da obezbedi bezbedne državne i komercijalne satelitske komunikacije kroz mrežu od oko 290 satelita.

Međutim, prve usluge tog sistema očekuju se tek 2029. godine, dok bi kompletna mreža trebalo da bude završena između 2030. i 2032. godine.

Autor analize smatra da ni tada evropski sistem neće moći u potpunosti da zameni mogućnosti koje trenutno pružaju američke vojne svemirske platforme.

Šta to znači?

Prema analizi koju prenosi Reporter, Evropska unija može da povećava proizvodnju tenkova, raketa i municije, ali bez sopstvene razvijene satelitske infrastrukture, sistema za izviđanje i zaštićenih komunikacija ne bi mogla potpuno samostalno da vodi veliki vojni sukob. Ova ocena predstavlja stav autora analize, a ne zvaničan stav institucija Evropske unije ili NATO-a.

Izvor: Reporter