Iranske raketne jedinice uspele su da pogode američke vojnike u kasarnama u Jordanu, više puta gađaju objekte na velikim vojnim bazama u Kuvajtu i Bahreinu, kao i položaje u Saudijskoj Arabiji i Kataru. Prema oceni analitičara, tokom intenzivnih napada u martu i aprilu prilagodile su taktiku i izvukle pouke iz borbenih iskustava.

Oprezno primirje koje je stupilo na snagu u aprilu, kao i ograničenija američka kampanja poslednjih nedelja, uglavnom usmerena na južni Iran, mogli su iranskim posadama da pruže više prostora za delovanje, smatraju stručnjaci. Dodatni faktor je i to što Izrael nije učestvovao u poslednjim borbama, što je smanjilo pritisak na iranske snage.

"Lakše je ispaliti raketu ako niko ne puca na vas", rekla je Nikol Grajevski, stručnjak za iranski balistički raketni program pri Francuskom institutu za međunarodne odnose.

Ona je dodala da iranske snage više ne moraju da užurbano premeštaju lansere, što im stvara povoljnije operativno okruženje.

List podseća da su tokom vikenda borbe obustavljene dok su posrednici pokušavali da spreče povratak sukoba punog obima, iako je američki predsednik Donald Tramp krajem prošle nedelje zapretio eskalacijom i "masovnim napadom" na Iran.

Dok američki zvaničnici razmatraju naredne korake, moraće da uzmu u obzir i sopstvene zalihe raketa, uključujući skupe presretače neophodne za odbranu od iranskih udara.

Od 28. februara do 8. aprila Izrael i SAD su intenzivno pokušavali da otkriju i unište iranske raketne lansere i posade. Uništavani su ulazi u velike podzemne raketne baze kako bi se onemogućilo njihovo korišćenje i zarobila oprema unutar njih, dok su dronovi i borbeni avioni bili spremni da reaguju čim bi lanser bio otkriven.

Međutim, iranski inženjeri sada pokazuju sposobnost da brzo obnove kapacitete, uključujući ponovno osposobljavanje zatrpanih podzemnih baza, navodi Grajevski.

"Oni i dalje predstavljaju pretnju", ocenila je ona.

Analitičari ističu da je teško utvrditi koji su faktori omogućili Iranu da zadrži efikasnost raketnih snaga. Neki od njih vidljivi su samo stranama koje direktno učestvuju u sukobu, uključujući promene u opremi i uslovima elektronskog ratovanja.

Smatraju da je na učestalost iranskih udara mogao da utiče i stepen upotrebe presretača kod SAD i njihovih saveznika, naročito nakon izveštaja da su u prvim mesecima rata potrošene velike količine raketa za protivraketnu odbranu.

"Možda sada manje gađamo njih, a oni ispaljuju preciznije rakete", rekao je Džefri Luis iz Centra za studije neproliferacije "Džejms Martin".

On je dodao da se čini da Iran koristi manje starih raketa zasnovanih na sovjetskom raketnom sistemu "Skad" i severnokorejskom "Nodongu", koje su znatno manje precizne.

Prema njegovim rečima, prelazak na modernije tipove raketa prirodno je doveo do povećanja njihove preciznosti.

Nikol Grajevski smatra da Iran ima koristi i od strategije usmerene na gađanje ključnih elemenata sistema protivraketne odbrane, poput radara i sistema za rano upozoravanje u Jordanu i zemljama Persijskog zaliva.

"Oni pokušavaju da praktično onemoguće sposobnost praćenja i otkrivanja ovih raketa", rekla je ona, dodajući da su raniji napadi na važne ciljeve doneli određene rezultate.

Džim Lamson, bivši vojni analitičar CIA za Iran, ocenio je da su nedavni smrtonosni napadi u Jordanu pokazali da Iran uspeva u većoj meri da probije američku i arapsku protivraketnu odbranu.

"Kao američki planer, morate pretpostaviti da Iran pravi i tehničke i taktičke izmene na osnovu iskustava iz prethodnih sukoba", rekao je Lamson.

Luis je naveo da su iranske snage poboljšale skrivanje mesta sa kojih se rakete lansiraju, uključujući upotrebu video-snimaka koji otežavaju otkrivanje stvarnih lokacija.

"Ono što smo videli jeste da se Iranci prilagođavaju", rekao je Luis.

Prema oceni Farzina Nadimija, stručnjaka za iransku vojsku iz Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku, iranske raketne posade su u poslednjim borbama bile dovoljno sigurne da izvode lansiranja i tokom dana, a ne samo pod okriljem noći.

Lamson je ocenio da je iranski uspeh posledica "kombinacije više faktora", uključujući bolju koordinaciju upotrebe različitih sistema – sporijih dronova i krstarećih raketa sa bržim balističkim raketama.

Analitičari smatraju da je moguća i bolja koordinacija između regularnih iranskih oružanih snaga i Korpusa islamske revolucionarne garde.

Prema rečima Grajevske, postoje naznake da regularna vojska ima sve veću ulogu u operacijama sa dronovima.

Ističe se da ostaje nejasno šta su tačno bile mete pojedinih iranskih udara, čak i u slučajevima kada su pogođene zgrade i vojne baze. Američke baze su često veoma koncentrisane, pa raketa koja promaši cilj za nekoliko stotina metara može pogoditi drugi objekat unutar istog kompleksa.

Nova pretnja za američku odbranu

Iran je saopštio da koristi rakete, uključujući "kejbar šejkan", koje mogu da manevrišu u završnoj fazi leta ka cilju. To može otežati njihovo presretanje, posebno kada su radari i sistemi protivraketne odbrane već oslabljeni.

"Postaje sve teže odbraniti se od balističkih raketa u završnoj fazi njihovog leta", rekao je Nadimi, dodajući da će SAD verovatno morati da posvete više resursa napadima na raketne lansere i baze.

To bi, prema njegovoj oceni, moglo zahtevati ponovno uključivanje Izraela u borbe. Analitičari navode da su rakete koje su pogodile Jordan verovatno ispaljene iz oblasti blizu Tabriza na severozapadu Irana, gde je Izrael ranije bio aktivan.

"Potrebno je učešće Izraela. To je veoma težak zadatak i zato je ključno imati zemlju sa vojnim sposobnostima poput izraelskih", ocenio je Nadimi.
Ipak, ponovno uključivanje Izraela nosilo bi nove rizike, dok bi širenje sukoba dovelo do dodatne potrošnje američkih presretača. Izraelski udari u prvim nedeljama rata možda su smanjili iransku raketnu pretnju, ali je nisu uništili.

"Iran je velika zemlja, a pronalaženje raketnih lansera je kao traženje igle u plastu sena", zaključio je Nadimi.