Vojna registracija u SAD obavlja se sistemom selektivne službe, odnosno razvrstavanja po različitim kategorijama. Od 1973. godine služnje vojnog roka je u potpunosti dobrovoljno.  Te godine regrutacija je ukinuta formalno. U suštini, ona je suspendovana, odnosno zamrznuta. Za slučaj njenog ponovnog aktiviranja Ministarstvo odbrane održava stalni sistem obvezničkog upisa (registracije) za muškarce od 18. do 25. godina.

To važi za državljane SAD, ali i za one koji su u statusu uživaoca boravišne dozvole. Trenutno se na tom spisku nalazi oko četrnaest miliona ljudi. Ta registracija je obavezna. Oni koji je propuste ili budu uhvaćeni u izbegavanju, rizikuju novčanu kaznu od četvrt miliona dolara. Ne samo to; tim postupkom gube određene beneficije, nemogućnost stupanja u državnu službu itd. Imigrantima koji se ne registruju na vreme biće uskraćeno državljanstvo u slučaju da podnesu zahtev za njegovo dobijanje. 

Mobilizacija

Svaka država ima svoj sistem stepenovanja ratne opasnosti pa ni SAD nisu izuzetak. Jedan od postupaka koji direktno zavisi od pravovremene i pedantne registracije jeste i mobilizacija. Ona je postupak koji praktično prethodi ratu. Često se koristi i u svrhe političkog pritiska, demonstracije odlučnosti neke države da ide do kraja u odbrani svojih interesa, uključujući razne nivoe ratnog stanja zaključno s proglašenjem rata.

U SAD ona se odvija u šest faza:

  1. Kongres uvodi niz odgovarajućih amandmana na Zakon o regrutovanju. Oni stupaju na snagu kada ih potpiše predsednik SAD.
  2. Redosled regrutacije pojedinca određuje se žrebom (!). Prvi ”ulaze u bubanj” muškarci sa navršenih dvadeset godina, kao i oni koji će u tekućoj kalendarskoj godini napuniti taj broj.  Potom dolaze oni od 21. do 25. godina. Tek onda se pozivaju oni s 19 i 18 godina.
  3. Regionalna i lokalna mobiizaciona tela se aktiviraju, a rezervni oficiri se pozivaju na aktivnu dužnost.
  4. Pojedince koji podležu regrutovanju procenjuju lekarske, a po potrebi i druge stručne komisije (za određeni VES, bezbednosnu proveru, itd). Posle izdavanja nalaza regrutu na raspolaganju stoji pravni lek, odnosno mogućnost da se u roku od deset dana od prijema nalaza (rešenja) žali višoj istanci.
  5. Pojedincima koji podležu regrutaciji šalju se obaveštenja u kojima se se određuje vreme i zborno mesto. Taj period (od prijema do javljanja) ne sme biti duži od deset dana.
  6. Upis regruta u aktivnu službu. 

Prema postojećem mobilizacionom planu odeljenja za mobilizaciju moraju prve regrute da obezbede oružanim snagama najdalje 193 dana (približno pola godine) od objavljivanja poziva. Kategorizacija se vrši prema prethodno ispitanim i utvrđenim sposobnostima i veštinama za vojnu službu. 

Prva kategorija  obuhvata lica sposobna za vojnu službu kao borci i neborci (sl. indeksi ”A” i ”A-O”).

Tu su i lica koja imaju pravo na odlaganje zbog studija (”SH”, ”SC”), kao i ona sposobna za alternativnu građansku službu i niz drugih podvrsta upotrebljivosti.

Druga kategorija obuhvata one koji ne podležu regrutaciji prvog prioriteta zbog svojih profesionalnih aktivnosti (zaposleni u vojno-industrijskom kompleksu, specifičnoj građanskoj službi ili poljiprivredi).

U trećoj kategodiji su lica koja ne podležu regrutaciji prvog prioriteta jer su hranioci porodica.

Četvrta kategorija obuhvata one koji su služili u oružanim snagama SAD ili u drugim oružanim snagama, kao i lica s dvojnim državljanstvom.

U petoj kategoriji nalaze se osobe starije od 25 godina.

Šta je u ovom postupku važno? Građani nisu isključeni sa spiska čak ni posle dostizanja starosne granice.