Prema navodima Blumberga, novembarske isporuke ruske nafte ESPO nude se uz premiju veću od 20 dolara po barelu u odnosu na Brent.

Pošto je Brent nedelju završio na 104,61 dolar, ponuđena cena pojedinih budućih ruskih isporuka približila se iznosu od čak 125 dolara po barelu.

Ipak, reč je o najnovijim ponudama trgovaca za buduće isporuke, a ne o jedinstvenoj zvaničnoj ceni po kojoj se prodaje sva ruska nafta.

Cena podivljala za samo sedam dana

Preokret je bio munjevit. Premija za rusku naftu ESPO praktično se udvostručila za samo nedelju dana, dok su kineske rafinerije krenule u agresivnu borbu za raspoložive količine.

Glavni okidač su višemesečni poremećaji u plovidbi kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih ruta na svetu. Zbog sukoba SAD i Irana količina bliskoistočne nafte koja stiže na svetsko tržište ozbiljno je smanjena.

Tankeri pokušavaju da prolaze i takozvanim „mračnim rutama“, gaseći transpondere kako bi izbegli praćenje. Međutim, izvoz iz Persijskog zaliva i dalje je daleko ispod predratnog nivoa.

Rojters procenjuje da tržištu i dalje nedostaje približno trećina količina koje su ranije prolazile ovom rutom.

Kina ostala bez ključnog izvora

Poseban udarac za kineske rafinerije predstavlja ograničavanje iranskog izvoza usled američke pomorske blokade.

Nezavisne kineske rafinerije godinama su se oslanjale na jeftinu iransku naftu, ali kada je taj izvor počeo da presušuje, kupci su se okrenuli alternativama.

Ruska nafta ESPO tako se našla na samom vrhu liste najtraženijih sirovina.

U Kinu stiže za manje od nedelju dana

ESPO je laka ruska naftna mešavina iz istočnog Sibira, veoma pogodna za azijsko tržište.

Nafta cevovodom Istočni Sibir–Tihi okean stiže do terminala Kozmino na ruskom Dalekom istoku, odakle se tankerima prevozi do kineskih rafinerija. Deo isporuka u Kinu ulazi i direktnim cevovodnim krakom.

Njena najveća prednost sada je blizina – tanker iz Kozmina do kineskih luka stiže za manje od nedelju dana. Istovremeno, zamenske količine iz Afrike, Južne Amerike ili Kanade moraju da prevale mnogo duži put.

Kineski giganti Sinopek i Julong već kupuju veliki deo nafte koja izlazi iz Kozmina, pa su manje rafinerije prinuđene da se bore za ono što preostane i prihvataju sve više cene.

Od popusta do premije od 20 dolara

Još u maju ESPO je kineskim kupcima nuđen uz premiju od svega četiri do pet dolara u odnosu na Brent, dok se tokom pojedinih prethodnih perioda ruska nafta prodavala i uz popust.

Sada se novembarske količine nude za više od 20 dolara iznad cene Brent fjučersa.

Rojters je, na osnovu podataka trgovaca, prethodno objavio da su poslednji zaključeni poslovi za novembar bili na nivou od približno 12 dolara iznad Brenta. Zato premija od više od 20 dolara predstavlja najnoviji nivo ponude, dok tek treba da se vidi po kojoj će ceni naredni poslovi zaista biti zaključeni.

Jedno je, međutim, jasno – ruska nafta za kineske kupce postala je drastično skuplja.

Evropski plafon pao u vodu?

Posebno upadljiv kontrast predstavlja evropski sankcioni plafon za rusku naftu, koji iznosi približno 44,10 dolara po barelu.

Ukoliko se ESPO zaista bude prodavao po cenama blizu 125 dolara, pojedine ruske isporuke na tržištu vredele bi gotovo tri puta više od evropskog limita.

Međutim, plafon od 44,10 dolara ne znači da Rusija mora da prodaje naftu Kini po toj ceni. To je sankcioni mehanizam kojim se zapadnim kompanijama zabranjuje pružanje određenih pomorskih, finansijskih i osiguravajućih usluga za rusku naftu prodatu iznad propisanog limita.

Moskva i njeni kupci, ukoliko koriste druge brodove, osiguravajuće kuće i kanale plaćanja, mogu da trguju izvan tog sistema.

Izvor: Informer/Blumberg/Rojters