Ovako nešto nije viđeno od korone! Najbogatija zemlja regiona doživela ekonomski slom

Saudijska ekonomija doživela je najozbiljniji pad u poslednjih nekoliko godina. Prema preliminarnim podacima Glavne uprave za statistiku Saudijske Arabije, bruto domaći proizvod u periodu od aprila do kraja juna smanjen je za 4,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Samo tri meseca ranije privreda je beležila rast od tri odsto, što pokazuje koliko je naglo došlo do preokreta.

Nafta povukla celu ekonomiju

Najveći udar pretrpeo je naftni sektor, koji je za svega tri meseca potonuo za čak 24,7 odsto. Upravo taj segment predstavlja stub saudijske ekonomije, pa je njegov pad povukao i ukupnu privredu.

Ni nenaftni sektor, koji Rijad godinama razvija kroz program „Vizija 2030“, nije uspeo da nadoknadi gubitke. Rast je usporio na svega 0,6 odsto.

Rat presekao najvažnije puteve

Jedan od glavnih razloga ekonomskog udara jeste višemesečna nestabilnost na Bliskom istoku.

Kriza je ozbiljno ugrozila saobraćaj kroz Ormuski moreuz, kojim prolazi veliki deo svetskog izvoza nafte. Iako je deo transporta nakratko obnovljen, nove tenzije ponovo su dovele u pitanje bezbednost ove ključne pomorske rute.

Saudijska Arabija pokušala je da deo izvoza preusmeri ka Crvenom moru, ali su i tamo dodatni bezbednosni rizici povećali troškove i usporili isporuke.

Viša cena nafte nije spasila situaciju

Iako je cena barela nafte porasla na oko 92,7 dolara, to nije bilo dovoljno da nadoknadi pad proizvodnje, skuplji transport, više troškove osiguranja i povećan rizik od napada na energetsku infrastrukturu.

Ekonomisti upozoravaju da rast cena može kratkoročno povećati prihode, ali ne može da nadoknadi gubitke nastale zbog smanjenog izvoza.

MMF vidi izlaz, ali pod jednim uslovom

Međunarodni monetarni fond procenjuje da bi saudijska ekonomija mogla postepeno da se oporavi ukoliko se stabilizuje pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz.

Prema njihovim projekcijama, rast bi tokom 2026. godine mogao da iznosi oko 1,7 odsto, dok bi 2027. mogao da dostigne 5,5 odsto.

Međutim, analitičari upozoravaju da bi novo pogoršanje bezbednosne situacije moglo ponovo da zaustavi izvoz i dodatno oslabi najveću ekonomiju Bliskog istoka.