Jakov Kedmi je u razgovoru sa Vladimirom Trifonovom na kanalu Pogled Info govorio o promenama u evropskom odnosu prema Rusiji, ocenjujući da se politička i vojna konfrontacija postepeno preliva na gotovo sve druge oblasti života.

Jedan od povoda za njegov komentar bilo je pitanje nemačkog novinara upućeno ukrajinskom predsedništvu o tome šta Evropljani konkretno mogu da učine kako bi pomogli Ukrajini da ubija više Rusa, odnosno ruskih vojnika.

Kedmi smatra da najveći značaj tog pitanja nije u tome što je izrečena neka potpuno nova ideja.

Za njega je mnogo važnije to što je poruka koja se, prema njegovom tumačenju, ranije skrivala iza drugačijih formulacija sada izgovorena potpuno otvoreno.

„Problem je što je to rekao otvoreno“

Prema Kedmijevoj oceni, eventualna kritika nemačkog novinara na Zapadu ne bi bila usmerena na suštinu njegovog pitanja, već na način na koji ga je formulisao.

On smatra da se isti cilj obično opisuje politički prihvatljivijim izrazima.

Kao primer naveo je tvrdnje da bi ukrajinska vojska trebalo da „iscrpi“ ruske snage. Kedmi takvu formulaciju tumači kao želju da Rusija pretrpi što veće vojne gubitke.

Podsetio je i da su se slične poruke pojavljivale ranije, pomenuvši pokojnog američkog senatora Džona Mekejna.

Kedmi zato odbacuje tezu da je reč o potpuno novoj evropskoj politici nastaloj tek tokom rata u Ukrajini.

Posebno upozorenje Nemačkoj

Govoreći o Nemačkoj, Kedmi je izneo posebno oštro upozorenje.

On smatra da današnja Nemačka nije ni približno dostigla vojnu snagu niti političko stanje kakvo je postojalo tokom Trećeg rajha, ali tvrdi da vidi kretanje u opasnom pravcu.

Prema njegovoj proceni, ukoliko bi Berlin nastavio da jača vojnu moć paralelno sa sve radikalnijom antiruskom politikom, posledice bi mogle da budu veoma teške upravo po Nemačku.

Njegove tvrdnje predstavljaju Kedmijevu političku procenu, a ne najavu konkretne ruske akcije.

Oštro napao i Vučića

U istom razgovoru Kedmi je kritikovao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog njegove reakcije na spornu formulaciju nemačkog novinara.

Prema Kedmijevom mišljenju, reakcija predsednika Srbije nije bila dovoljno odlučna niti je predstavljala osudu kakvu je takva izjava zahtevala.

On je svoju kritiku povezao sa stradanjem srpskog naroda tokom nacističke okupacije i Drugog svetskog rata.

Kedmi je izneo veoma negativnu ocenu Vučićevog ponašanja, tvrdeći da su politički interesi stavljeni ispred reakcije koju je, prema njegovom mišljenju, trebalo očekivati.

Sukob se preselio i na sport

Kedmi smatra da se širi odnos Evrope prema Rusiji posebno dobro vidi u sportu i kulturi.

U razgovoru je pomenuta tvrdnja ruske Spoljne obaveštajne službe da je Evropska unija spremna da sprečava povratak Rusije u međunarodna sportska takmičenja.

Kedmi je sadašnju situaciju uporedio sa periodom Hladnog rata.

Uprkos ogromnim političkim, ideološkim i vojnim tenzijama između Sovjetskog Saveza i Zapada, podsetio je, sportisti i umetnici sa obe strane nastavili su da učestvuju na međunarodnoj sceni.

Prema njegovom mišljenju, upravo se tu danas prelazi granica koja je nekada postojala čak i između dva otvoreno suprotstavljena bloka.

Politika ušla i u umetnost

Kedmi je podsetio i na prvobitnu ideju modernog olimpijskog pokreta prema kojoj bi sport trebalo da ostane izvan političkih sukoba.

Smatra da je taj princip ozbiljno narušen.

Sličan proces, prema njegovom mišljenju, odvija se i u kulturi.

Kao posebno problematične izdvojio je slučajeve u kojima se od ruskih umetnika traži da se javno distanciraju od sopstvene države ili njenog političkog rukovodstva kako bi mogli da nastupaju.

Pomenuo je rusku opersku pevačicu kojoj je, prema njegovim rečima, mogućnost nastupa bila uslovljavana političkim stavom.

Kedmi smatra da izvođenje opere ili drugog umetničkog dela nema neposredne veze sa državnom politikom i da se takvim uslovima politički sukob prenosi na područje kulture.

Na udaru i obični građani

Istu logiku Kedmi vidi u ograničavanju ulaska ruskih državljana u pojedine evropske zemlje.

Prema njegovom tumačenju, cilj takve politike više nije samo ograničavanje odnosa sa ruskom državom i njenim institucijama, već sužavanje mnogo šireg spektra veza Rusije sa ostatkom Evrope.

Takvu situaciju uporedio je sa pokušajima izolacije Sovjetskog Saveza tokom dvadesetih godina prošlog veka, kada su njegove diplomatske i trgovinske veze sa brojnim državama bile veoma ograničene.

Kedmi, međutim, smatra da takav pristup neće dovesti do sloma današnje Rusije.

Moskva vidi promenu?

Kedmi tvrdi da istovremeno postoje naznake postepenog popuštanja pojedinih ograničenja u međunarodnom sportu.

Prema njegovim rečima, sve veći broj takmičenja i sportskih federacija ponovo omogućava učešće ruskim sportistima, dok druge organizacije nastavljaju da primenjuju raniju politiku.

Posebno značajnom smatra činjenicu da je ruska Spoljna obaveštajna služba javno govorila o navodnim pokušajima da se spreči povratak Rusije u međunarodni sport.

Po Kedmijevom tumačenju, samo pojavljivanje tog pitanja u javnom saopštenju ruske obaveštajne službe pokazuje da je tema dobila značaj i na političkoj agendi Moskve.

Njegova ključna poruka jeste da sukob Rusije i Zapada više nije ograničen na Ukrajinu, sankcije ili vojnu politiku. Prema Kedmiju, konfrontacija se proširila na oblasti koje su uspevale da održe određeni nivo saradnje čak i u najmračnijim periodima Hladnog rata – i upravo u tome vidi posebno opasan znak.

Izvor: Pogled Info