Obraćajući se Evropskom parlamentu u Strazburu, Fon der Lajen je rekla da je aktuelna globalna energetska kriza "još jedan podsetnik" da budžet EU nakon 2027. godine, formalno poznat kao Višegodišnji finansijski okvir (MFF), mora da odgovori na brojne izazove sa kojima se Evropa suočava.

Ona je, prenosi Raporter (bivši Euraktiv) navela da je potrebno povećati izdvajanja EU za energetsku infrastrukturu, odbranu, veštačku inteligenciju, proširenje, pripremu za krizne situacije i borbu protiv ilegalnih migracija.

"Ponekad čujemo da to nije moguće", rekla je Fon der Lajen, podsećajući da predlog budžeta Komisije od 1,8 biliona evra, predstavljen u julu prošle godine, iznosi svega 1,26 odsto bruto nacionalnog dohotka EU.

"Svesna sam da nije lako uskladiti sva ograničenja. Takođe sam svesna teške budžetske situacije u državama članicama. Ali želela bih da upozorim na velika smanjenja. To bi moglo duboko da zadre u ključne prioritete oko kojih smo se svi zajedno usaglasili", rekla je predsednica Komisije.

Fon der Lajen je naglasila i potrebu za uvođenjem novih sopstvenih izvora prihoda EU, odnosno poreza na nivou Unije, kako bi se dopunio naredni višegodišnji finansijski okvir.

"Ako želimo da očuvamo naše prioritete i nivo ambicija koji imamo za Evropu, moramo ozbiljno da radimo na strani prihoda", rekla je Fon der Lajen.

Njene izjave usledile su nedelju dana nakon što su takozvane "štedljive" zemlje, među kojima su Nemačka, Holandija i Švedska, zatražile smanjenje od "nekoliko stotina milijardi evra" u odnosu na predlog Komisije.

Te zemlje smatraju da bi najveći deo smanjenja trebalo da bude ostvaren u sredstvima za poljoprivredu i regionalni razvoj, na koje tradicionalno odlazi po približno trećina budžeta EU, a ne u oblastima novih prioriteta poput odbrane i konkurentnosti.

Takvom predlogu protivi se grupa "Prijatelji kohezije", predvođena Španijom i Italijom, koja zahteva da tradicionalni prioriteti ostanu očuvani.