Scenario u kojem ekstremna vrućina, nestanak električne energije i potpuni kolaps infrastrukture odnose milione života nekada je pripadao naučnoj fantastici. Danas, međutim, naučnici upozoravaju da događaj ogromnih razmera više nije nešto što se može jednostavno odbaciti kao fikcija.

U romanu „Ministarstvo za budućnost“ američkog pisca Kima Stenlija Robinsona, toplotni talas praćen kolapsom elektroenergetske mreže u Indiji odnosi 20 miliona života. Upravo ta tragedija u knjizi primorava države da konačno zajednički krenu u ozbiljnu borbu protiv klimatskih promena.

Problem je što se, kako piše Associated Press, poslednjih godina sve više faktora potrebnih za sličan ekstremni događaj pojavljuje istovremeno.

Klimatolog Danijel Svejn sa Kalifornijskog instituta za vodne resurse upozorava da je naučnicima teško da govore o najgorim mogućim scenarijima, jer rizikuju da budu optuženi za preterivanje.

„To je problem priče o dečaku koji je vikao 'vuk'. Ali vukovi su ponekad stvarni. Ako vam je vuk pred vratima, zar ne biste želeli da znate?“, rekao je Svejn.

Upozorenje staro više od 150 godina

Veza između ugljen-dioksida i zagrevanja poznata je mnogo duže nego što se često misli. Još sredinom 19. veka Junis Njutn Fut eksperimentisala je sa staklenim cilindrima ispunjenim različitim gasovima.

Uočila je da se cilindri sa ugljen-dioksidom na suncu brže zagrevaju i sporije hlade.

Više od vek i po kasnije, ogromne količine gasova sa efektom staklene bašte koje ljudi ispuštaju sagorevanjem uglja, nafte i gasa povećale su prosečnu temperaturu planete. Prema podacima navedenim u tekstu, 2025. godina bila je za oko 1,44 stepena Celzijusa toplija u odnosu na početak 19. veka.

Istorijski gledano, SAD su najveći emiter gasova sa efektom staklene bašte, dok je predsednik Donald Tramp više puta odbacivao klimatsku politiku i kritikovao klimatske prognoze.

Katastrofe koje su nekada izgledale nezamislivo već se događaju

Poslednjih godina svet je video čitav niz ekstremnih događaja.

Tokom australijskog „Crnog leta“ 2019. i 2020. godine požari su zahvatili oko 19 miliona hektara. Pakistan je 2022. pogodila katastrofalna poplava tokom koje je veliki deo zemlje završio pod vodom, dok su SAD 2024. pogodili razorni uragani Milton i Helen.

Niz su nastavili veliki požari, poplave i tajfuni na različitim krajevima planete.

Klimatološkinja Sara Perkins-Kirkpatrik upozorava na još jedan problem – čak ni trenutno dostizanje takozvane neto nulte emisije ne bi preko noći vratilo klimatski sistem u prethodno stanje.

Ugljen-dioksid može ostati u atmosferi veoma dugo, pa bi uklanjanje posledica njegovog nagomilavanja moglo da traje vekovima.

Nijedna država nije potpuno spremna

Jedan od najvećih problema jeste priprema za događaj čije vreme i mesto nije moguće precizno predvideti.

Naučnici ne mogu da kažu da će se određena katastrofa dogoditi 2030, 2035. ili neke druge godine. Mogu, međutim, da procenjuju kako se rizik menja sa daljim zagrevanjem planete.

Klimatološkinja Sonja Seneviratne poredi situaciju sa pušenjem. Pušač neće nužno dobiti rak pluća, ali je rizik značajno veći. Na isti način, sa svakom dodatnom desetinkom stepena zagrevanja povećava se opasnost od ekstremnih klimatskih događaja.

„Da se takav događaj dogodi, već vidim kritike ljudi koji bi govorili: 'Klimatolozi nam nisu rekli'. Ali jesmo“, poručila je ona.

Prognoze su već probijene mnogo ranije

Posebno zabrinjava činjenica da su pojedini ekstremi stigli znatno ranije nego što se očekivalo.

U januaru 2022. jedna britanska procena navodila je izuzetno malu verovatnoću da temperatura u zemlji dostigne 40 stepeni Celzijusa pre 2040. godine.

Samo nekoliko meseci kasnije, tokom leta 2022, temperatura je u pojedinim delovima Velike Britanije prešla upravo tu granicu.

To je jedan od razloga zbog kojih naučnici sve ozbiljnije govore o takozvanim tačkama preokreta – granicama nakon kojih određeni prirodni sistemi mogu da uđu u promene koje je veoma teško ili nemoguće preokrenuti.

Korali i Amazon pod ogromnim pritiskom

Jedan od najvećih alarma stiže iz svetskih okeana. Prema podacima američke NOAA navedenim u tekstu, između 2023. i 2025. godine oko 84 odsto svetskih korala bilo je pogođeno izbeljivanjem usled toplotnog stresa.

Pod pritiskom je i Amazonska prašuma.

Suše, požari i krčenje šuma uništili su velike površine, dok naučnici proučavaju mogućnost da delovi Amazona izgube sposobnost da apsorbuju količine ugljen-dioksida koje su apsorbovali ranije.

Takva promena mogla bi dodatno da utiče na globalni klimatski sistem.

„Moramo razgovarati o najgorim stvarima“

Naučnici zato upozoravaju da najveća greška može biti pretpostavka da će budući ekstremi ličiti na ono što je svet već video.

Više od polovine gasova sa efektom staklene bašte koje je čovečanstvo proizvelo emitovano je tokom poslednjih pola veka. Njihovo nagomilavanje zadržava dodatnu toplotu i utiče na klimatske i vremenske obrasce.

Niko ne može da kaže kada će se dogoditi sledeća katastrofa ogromnih razmera. To može biti za nekoliko decenija, desetak godina ili znatno ranije.

Profesor Tim Lenton sa Univerziteta u Ekseteru zbog toga smatra da javnost mora biti upoznata i sa najtežim mogućim scenarijima.

„Moramo razgovarati o najgorim stvarima koje mogu da se dogode. Prirodno je očekivati da nam stižu još veći šokovi“, upozorio je Lenton.

Izvor: Kurir.rs/Index.hr/AP