Iran i Oman uspeli su posle višenedeljnih pregovora da usaglase pitanja vezana za kontrolu Ormuskog moreuza, uključujući podelu voda i prihoda koje ovaj strateški prolaz donosi.

Vest je saopštila iranska Revolucionarna garda (IRGC), čiji je portparol Hosein Mohebi rekao da su razgovori sa Omanom dali rezultate prihvatljive za obe države.

– Ormuski moreuz pripada Iranu i državi Omanu. Sa Omanom pregovaramo već oko mesec dana i postigli smo rezultate koji su prihvatljivi za obe strane – rekao je Mohebi, prenose iranski državni mediji.

Prema njegovim rečima, dogovor obuhvata i pitanje udela dve zemlje u vodama moreuza, ali i raspodelu prihoda.

Dogovor postoji, ali moreuz još ostaje zatvoren

Iako je sporazum između Teherana i Muskata postignut, ponovno potpuno otvaranje plovnog puta još nije izvesno.

IRGC tvrdi da Sjedinjene Države pokušavaju da ometaju proces i da je upravo zbog toga primena dogovora odložena.

– Ako Sjedinjene Države prestanu da ometaju proces i vrate se sporazumu, možemo otvoriti Ormuski moreuz u okviru postignutog dogovora. Ako SAD ne prihvate naše uslove, Ormuski moreuz ni pod kojim okolnostima neće biti otvoren – poručio je Mohebi.

Kroz njega prolazila petina svetskih isporuka

Značaj ovog dogovora daleko prevazilazi odnose Irana i Omana. Pre početka rata u februaru, kroz Ormuski moreuz prolazila je približno petina svetskih isporuka nafte i tečnog prirodnog gasa.

Veliki deo pomorskog saobraćaja od tada je obustavljen, što je dodatno podiglo globalne cene energenata.

Teheran i Vašington istovremeno pokušavaju da nametnu kontrolu nad prolazom kroz odvojene blokade, dok kontinuirani napadi na brodove čine plovidbu tim područjem veoma rizičnom.

Iran stavio 45 brodova na crnu listu

Teheran je u nedelju objavio i crnu listu sa 45 brodova. Potez se tumači kao pokušaj sprečavanja prebacivanja tereta sa jednog broda na drugi, metodom kojom proizvođači energenata iz Persijskog zaliva pokušavaju da zaobiđu iransku blokadu.

Prema dostupnim informacijama, pojedine kompanije već razmatraju prestanak korišćenja plovila koja su završila na toj listi.

Istovremeno, Vašington je zapretio kaznenim merama zemljama koje nastave poslovanje sa Iranom, mada je navedeno da nove sankcije neće biti uvedene odmah.

Među sankcionisanim subjektima nisu se našle kineske finansijske institucije za koje postoji sumnja da su pomagale izvoz iranske nafte pogođen američkom blokadom.

Iran je američku kampanju ekonomskog pritiska nazvao činom „grubog bezakonja“, uz tvrdnju da se veliki broj država neće priključiti pokušajima njegove ekonomske izolacije.

Cena nafte odmah reagovala

Situacija oko Ormuskog moreuza direktno se odražava i na svetsko energetsko tržište.

Cene nafte pale su treći dan zaredom, za više od dva dolara po barelu, dostigavši najniži nivo u poslednje dve nedelje.

Pad je usledio nakon signala da su ponovo pokrenuti pokušaji pronalaženja posredovanog rešenja za okončanje rata koji je 28. februara počeo američkim i izraelskim napadima na Iran.

Iako su direktna neprijateljstva SAD i Irana poslednjih nedelja oslabljena, diplomatski pregovori i dalje su u zastoju. Zbog toga će pitanje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi ogroman deo svetskih energetskih isporuka, ostati jedna od ključnih tačaka pritiska između Teherana i Vašingtona.

Izvor: Reuters/Kurir