Pre skoro 30 godina Amerika je, zajedno sa saveznicima iz NATO-a, bombardovala Srbiju tokom rata na Kosovu. U vreme bombardovanja, tadašnji predsednik SAD Bil Klinton najpre je proširio, a potom prekršio odredbe Zakona o ratnim ovlašćenjima koje su ograničavale predsednika da bez odobrenja Kongresa vojno napadne stranu državu na period duži od 60 dana, navodi se u tekstu Vašington tajmsa.

Dodaje se da je Klinton bombardovanje nastavio 78 dana, uprkos protivljenju analitičara spoljne politike i članova Kongresa koji su rat nazivali nezakonitim, a tokom bombardovanja američka administracija je govorila i o slučajnom napadu na ambasadu Kine.

Autorka teksta Šeril K. Čamli podseća na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u intervjuu za Foks njuz da je podrška SAD u Srbiji značajno porasla.

„Ako pitate ljude u Srbiji da naprave poređenje između Klintonove i Trampove administracije, ili demokrata i republikanaca, ne biste verovali. Bilo bi 90 prema 10 ili 95 prema pet“, rekao je Vučić.

To je, dodaje autorka, važno i za Sjedinjene Američke Države.

Strateški dijalog

Vašington tajms podseća da je državni sekretar SAD Marko Rubio 17. jula, tokom prvog strateškog dijaloga SAD i Srbije u Vašingtonu, sa srpskim ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem najavio novi memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti energetike i infrastrukture, nauke i tehnologije, uključujući istraživanje svemira, kao i nastavak Fulbrajtovog programa koji povezuje najbolje američke i srpske akademike.

S obzirom na interesovanje Kine i Rusije za region, ove obaveze nisu samo pitanje ekonomije, ističe se u tekstu.

Podseća se da je Vučić nekoliko meseci pre sastanka sa Rubiom u Vašingtonu putovao u Kinu kako bi sa Pekingom zaključio bilateralne sporazume.

„U septembru 2025. godine, tokom boravka u Pekingu na događajima povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata, Vučić se sastao i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji je govorio o „obostrano korisnim“ partnerstvima dve zemlje i potrebi da se ona dodatno „ojačaju“ u budućnosti“, ističe Vašington tajms.

Srbija na raskršću

Zato se, kako se navodi u tekstu američkog medija, postavlja pitanje čiji će uticaj ubuduće dominirati u Srbiji.

Geografski, ocenjuje Vašington tajms, Srbija se nalazi na važnom raskršću između istočne i zapadne Evrope.

„To je priznavala čak i administracija Džozefa Bajdena. Stejt department je u junu 2021. godine objavio da Srbija zauzima ključnu stratešku poziciju na Balkanu, na društvenom, političkom i geografskom raskršću istočne i zapadne Evrope, i da Sjedinjene Države žele da Srbija bude deo stabilnog balkanskog regiona“, dodaje se.

Osim toga, stanovništvo Srbije je većinski hrišćansko i pro-izraelski orijentisano, zbog čega je Srbija u većoj meri usklađena sa američkim principima nego sa Kinom ili Rusijom, navodi Vašington tajms.

„Kako se odbrambene veze produbljuju, Srbija postaje jedan od najbližih saveznika Izraela u Evropi“, napisao je ranije ovog meseca Jerusalim post, dodaje se u tekstu.

Za Izrael, zemlju koja je, kako navodi autorka, često predmet kritika evropskih političara i vlada, prijateljstvo sa Srbijom je značajno. Bliski odnosi Izraela i Srbije dodatno jačaju američki interes za saradnju sa Beogradom.

Borba protiv radikalnog islamizma

Vašinton tajms navodi da Srbija, zbog iskustava iz ratova devedesetih godina, predstavlja potencijalnog partnera SAD u borbi protiv radikalnog islamizma.

„Tokom ratova devedesetih, strani mudžahedini i pripadnici radikalnih islamističkih pokreta, povezani sa širom mrežom međunarodnog džihadizma koja je kasnije napala i Ameriku, takođe su se borili protiv srpskog naroda“, rekao je direktor Memorijalnog centra Republike Srpske Denis Bojić u izjavi dostavljenoj Vašington tajmsu.

On je dodao da su Srbi, kao hrišćanski narod, decenijama bili meta radikalnih islamističkih struktura.

Vašington tajms potom povezuje američku unutrašnju političku scenu sa pitanjima antisemitizma, odnosa prema Izraelu i islamizma, navodeći da bi za SAD bilo korisno da imaju što više hrišćanskih država na svojoj strani u borbi protiv islamističkih pobunjeničkih pokreta.

Kako ocenjuje, Tramp ne dobija dovoljno pohvala za promene koje sprovodi u spoljnoj politici, između ostalog zato što nije Barak Obama niti demokrata.

Atlantski savet je, kako se navodi u tekstu, ocenio da je značaj promene američke politike prema Zapadnom Balkanu „ogroman“. U fokusu su, prema tom tumačenju, „čvrsti geopolitički interesi“ - terminali za tečni prirodni gas, gasne interkonekcije, saobraćajni koridori, sajber-bezbednost, odbrambene sposobnosti i ograničavanje ruskog i kineskog uticaja.

Reč je, zaključuje se u tekstu Vašington tajmsa, o energetici i tehnologiji, ali i o nastojanju da se ograniči uticaj Rusije i Kine.

Trampov zaokret u politici prema Balkanu verovatno mu neće doneti Nobelovu nagradu za mir, niti pozitivne naslovne strane, ocenjuje autorka, ali njegova administracija preduzima korake koji će dugoročno obezbediti američke interese i da bi istorija jednog dana mogla da pokaže stratešku dalekovidost njegove politike.