Riter smatra da je masovna upotreba dronova potpuno promenila način na koji se danas može iskoristiti eventualno pucanje protivničke odbrane.

Čak i ako neki deo fronta bude probijen, koncentrisanje velikog broja vojnika i oklopnih vozila na uskom prostoru postalo je izuzetno rizično.

Prema njegovoj proceni, ukrajinske snage mogu veoma brzo da prebace hiljade FPV dronova na kritični pravac, a u određenim okolnostima moguće je koncentrisati i do 10.000 letelica u jednoj zoni.

Takva količina dronova mogla bi svaki pokušaj masovnog prodora da pretvori u izuzetno skupu operaciju.

Nema velikih strelica na karti

Zbog toga Riter ne očekuje spektakularan scenario sa velikim oklopnim kolonama i naglim pomeranjem linije fronta.

Umesto toga, smatra da će ruske snage nastaviti sa sporim, metodičnim pritiskom, tokom kojeg se ukrajinske jedinice postepeno troše, dok se linija fronta pomera korak po korak.

Tokom boravka u Rusiji Riter je, kako navodi, pokušao da se neposredno upozna sa načinom na koji ruska vojska koristi dronove.

Njegovi ruski sagovornici tokom proleća govorili su mu da je situacija na pojedinim pravcima bila izuzetno teška i da je kretanje u zoni borbenih dejstava postalo veoma opasno upravo zbog prisustva bespilotnih letelica.

Dronovi promenili pravila rata

Tokom puta od Luganska prema Zaporoškoj oblasti, prema Riterovim rečima, dronovi su bili stalno prisutni.

Ipak, tvrdi da među ruskim vojnicima nije primetio paniku.

Poruka koju je, prema njegovim rečima, dobijao od vojnika bila je da problem razumeju i da razvijaju metode za njegovo rešavanje.

Riter smatra da je taj proces u međuvremenu doneo rezultate.

Prema njegovoj proceni, ukrajinskim operaterima dronova sve je teže da deluju bez otkrivanja položaja, dok ruske jedinice pokušavaju da što brže pronađu mesta lansiranja i napadnu same posade.

To, međutim, ne znači da su ukrajinski dronovi prestali da predstavljaju ozbiljnu opasnost.

Oni i dalje pogađaju ciljeve u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, na Krimu i drugim pravcima. Razlika je, prema Riteru, u obimu operacija i sposobnosti da se tako visok tempo dugoročno održava.

Ukrajina gubi operatere, Rusija povećava broj dronova?

Riter tvrdi da Ukrajina postepeno gubi deo iskusnih operatera dronova, dok Rusija istovremeno povećava sopstvenu proizvodnju i pokušava da bespilotne sisteme poveže sa efikasnijim komandovanjem.

On navodi i da je ruska strana razvila određena rešenja kojima pokušava da smanji prednost koju je Ukrajini ranije omogućavao Starlink.

Ipak, čak i u takvim okolnostima, koncentracija velikog broja ukrajinskih dronova i dalje može privremeno da zaustavi ili uspori rusko napredovanje.

Kao primer navodi pravac prema Slavjansku.

Ako Rusija koristi oko 1.500 dronova dnevno, Ukrajina bi u trenutku kritične situacije mogla da prebaci nekoliko hiljada svojih letelica na samo jedan pravac i tako privremeno zaustavi ruske jedinice.

Ruski odgovor bi, prema njegovoj proceni, bio usmeren na pronalaženje i uništavanje operatera, nakon čega bi se sporo napredovanje nastavilo.

Donbas bi mogao da padne bez jednog velikog proboja

Zbog toga Riter smatra da ključni ukrajinski položaji u Donbasu ne moraju biti izgubljeni u jednoj dramatičnoj operaciji.

Mnogo realniji scenario, prema njegovom mišljenju, jeste dugotrajno iscrpljivanje, tokom kojeg bi ukrajinske jedinice postepeno gubile ljude, opremu i sposobnost da održavaju liniju.

Nakon toga očekivao bi nastavak ruskog pritiska prema Dnjepropetrovskoj i Zaporoškoj oblasti.

Ali front, prema njegovoj proceni, predstavlja samo jedan deo šire strategije.

Cilj nije samo teritorija

Riter smatra da Rusija neće pokušavati da rat završi isključivo zauzimanjem teritorije, jer bi takav pristup zahtevao mnogo vremena i velike gubitke.

Mnogo važnije, prema njegovom mišljenju, jeste smanjivanje sposobnosti Ukrajine da ekonomski i industrijski nastavi rat.

On posebno ukazuje na probleme ukrajinske privrede i izvoza, tvrdeći da bi slabljenje ekonomskih izvora moglo da postane jednako važno kao pomeranje fronta.

Paralelno sa tim, ruski udari nastavljaju da budu usmereni na objekte za koje Moskva tvrdi da predstavljaju deo ukrajinske vojne industrije.

Riter navodi tvrdnje da je deo proizvodnje dronova i vojne opreme premešten u decentralizovane ili civilne objekte, uključujući skladišta i podzemne kapacitete.

Kao primer pominju se kamioni civilnog izgleda koji navodno preuzimaju dronove FP-1 i FP-2 iz skladišta, odvoze ih do lokacija za lansiranje, a zatim se vraćaju po nove pošiljke.

Takva decentralizacija, prema toj proceni, omogućava nastavak ukrajinskih napada, ali istovremeno dovodi do toga da Rusija proširuje listu objekata koje smatra vojnim ciljevima.

Završnica možda neće izgledati kao katastrofa na karti

Riter zato smatra da kraj rata možda neće izgledati kao jedan trenutak u kojem ukrajinski front iznenada nestaje.

Umesto toga, moguć je mnogo sporiji proces: postepeno iscrpljivanje ljudstva, operatera dronova i rezervi, gubitak teritorije i istovremeno slabljenje ekonomske, industrijske i logističke osnove države.

U takvom modelu odlučujući trenutak možda neće biti jedan veliki vojni slom.

Sistem bi, prema njegovoj proceni, mogao da počne da se raspada tek kada više ne bude dovoljno ljudi, novca, industrije i logistike da održava front koji na karti možda i dalje izgleda kao da postoji.

Izvor: Webtribune / procene Skota Ritera